Od farbanja ulica i krovova do rashlađivanja vodom.
3. Gradovi upošljavaju osobe nadležne za vrućine
Rešenja za probleme planete koja se zagreva ne dolaze samo iz urbanog planiranja – prošle godine Majami-Dejd je uposlio prvo lice nadležno za vrućine na svetu, Džejn Gilbert.
Njena pozicija primarno podrazumeva planiranje kratkoročnih i dugoročnih odgovora na toplotne talase i podizanje svesti o štetnosti visokih temperatura za zdravlje ranjivih kategorija stanovništva u okrugu koji naseljava 2,7 miliona ljudi. Pored toga Gilbertova se bavi i savetovanjem, umrežavanjem i ubrzavanjem partnerstava, projekata i politika za jačanje klimatske otpornosti.
Primer Majamija su pratili i Atina u Grčkoj i Fritaun u Sijera Leoneu. Studija iz prošle godine otkrila je da je izloženost urbanoj toploti porasla za 200% u periodu od 1983. do 2016. Porast se objašnjava klimatskim promenama i migracijama ljudi u gradove. Imajući u vidu buduće zagrevanje i povećanje populacije, verovatno će se roditi potreba za još lica koja će imati zadatak da zaštite živote preko 1,7 milijardi osoba izloženih urbanoj toploti.
4. Nica rashlađuje trotoare vodom, a Pariz vodi ljude do hlada
U francuskom lučkom gradu, Nici, voda je bitan segment rashlađivanja ljudi – građanima i turistima su na raspolaganju brojne fontane, reke, jezera i pre svega more. No, voda hladi grad i tako što kvasi trotoare – i ne, ne govorimo o kiši, već o inovativnom sistemu navodnjavanja koji bukvalno odvodi toplotu iz grada.
Navodnjavanje se odvija kroz zemlju zahvaljujući cevima sa malim rupama koje odvode vodu do posebnog vodopropusnog pločnika od školjki, ali i raspršivanjem vode po trakama za autobuse.
U prestonici Francuske, Parizu, tokom naleta opasnih vrućina je možda korisnije da za kretanje po gradu koristite aplikaciju Extrema umesto uobičajenog Google Maps-a. Evo i zašto. Extrema će vas odvesti do hladovine – ova aplikacija nudi popis mesta za osveženje od obala reke preko parkova do muzeja. Dostupna je za korišćenje i u Majorki, Roterdamu i Milanu.
Naš najbitniji zadatak u kontekstu klimatskih promena jeste njihovo ublažavanje
Globalno zagrevanje, urbanizacija i masovno preseljenje ljudi u gradove učiniće da se opasnost od ekstremno visokih temperatura nadvije nad sve više urbanih centara. Uz projektovani porast brojnosti, intenziteta i trajanja toplotnih talasa u budućnosti neophodna je šira primena rešenja poput ovih koje smo danas naveli.
Međutim, moramo uzeti u obzir da toplota nije samo brojka na termometru, već donosi brojne druge nedaće: ugroženo zdravlje stanovništva, požare, propale žetve, smanjenu bezbednost saobraćaja, narušeno vodosnabdevanje…
Protiv vrućina se ne treba boriti samo u momentima kada one nastupe, već treba preduprediti njihovu pojavu tako što će se zauzdati budući porast temperature i neutralisati negativne posledice klimatskih promena kroz smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte.