U poslednjih desetak godina Irska je postala jedna od najpopularnijih destinacija za izgradnju data centara, ali je to izgleda počelo da uzima danak na elektrodistributivnoj mreži.
Iza svakog TikTok videa, Zoom poziva, Facebook posta i 9GAG smešnih mačaka nalazi se data centar u kojem se čuvaju, obrađuju ili rutiraju podaci širom sveta. Što više podataka konzumiramo online, to data centri moraju da budu veći, a to znači i da troše više struje.
U proseku, veliki data centri troše struje kao 80.000 domaćinstava. Iako je industrija data centara globalna, lokacije sa pravom kombinacijom stabilne klime i “labavih” zakonskih regulativa privlače kompanije kojima su potrebni data centri. Irska je jedna od njih. Sa preko 70 data centara, Irska je tržište sa najvećim rastom data centara u Evropi.
Međutim, ono na šta vlasti u Irskoj nisu računali je činjenica da 70 data centara zahtevaju struje kao nekoliko dodatnih gradova priključenih na mrežu, što počinje ozbiljno da opterećuje elektro-mrežu Republike Irske.
U suprotnosti sa planovima za "Zelenu Irsku"
Samo data centri u Irskoj već troše oko 900 megavati, što je oko 11% ukupne proizvodnje cele zemlje, a cela situacija se procenjuje kao "veoma ozbiljan energetski problem". Dodatni problem je u tome što Irska i dalje otvara vrata novim investicijama, što dalje opterećuje elektro-mrežu i dodatno otežava planove da Irska do 2030. godine prepolovi stopu zagađenja.
Prema projekcijama irske kompanije Eirgrid koja je nacionalna elektrodistibucija, predviđa se da će data centri trošiti skoro 30% ukupne proizvodnje struje do 2029. godine. Iako se ne spori da su data centri kičma modernog života, ovoliko opterećenje elektro-mreže jedne male države može biti ozbiljan problem za snabdevanje strujom.
Sa druge strane, problem predstavljaju i takozvani mega data centri koji zahtevaju ogromne količine struje, za koju energetski sistem Irske prosto nije napravljen. Primera radi, Nemačka je najveće tržište za data centre u EU, i u njoj oni opterećuju mrežu sa manje od 5% ukupne potrošnje.
Za sada najveći problem predstavlja strah od restrikcija koje su moguće već ove zime u Irskoj, a koje mogu biti prouzrokovane upravo velikim zahtevima od strana data centara, zemlje koja planira da do 2050. godine ima ukupno 0 neto zagađenja okoline.
Neke od irskih NVO upozoravaju da postoji disproporcija u broju data centara u Irskoj, kao i da je ovo problem koji može napraviti ozbiljne klimatske probleme u ovoj oblasti. Prema trenutnim planovima irske vlade, broj data centara će se dvostruko povećati do 2030. godine što se direktno kosi sa planovima koji se tiču očuvanje ekologije i smanjivanja zagađenja.
Sa druge strane predstavnici data centara u Irskoj naglašavaju da data centri ulažu u razvoj obnovljivih izvora energije, te da će razvoj data centara biti praćen razvojem “zelene proizvodnje” struje.
Problem koji naglašavaju protivnici data centara u celoj ovoj priči je činjenica da razvoj obnovljivih izvora energije nije ni približno dovoljno brz, kao ni da data centri ne raspolažu sa kapacitetom da skladište proizvedenu struju. Ovo će neminovno dovesti do više termoelektrana, jer obnovljivi izvori često zavise i od vremenskih uslova, pa je "Teško da će neko ugasiti Facebook, zato što duva vetar i pada kiša u Irskoj".
Irska vlada je sve više pod pritiskom zbog svoje politike otvorenosti ka data centrima, pa je velika šansa da će upravo ta politika uskoro da dobije određena ograničenja. Nove regulacije koje su nedavno stupile na snagu zahtevaju da veze nove mreže data centara budu “u okvirima stabilnosti sistema i potrebama koje ne ugrožavaju elektro-mrežu”.
Iz ovog ugla deluje da će vlada sprovesti nova ograničenja, ali verujemo da i industrija data centara mora da se uključi u ceo proces, kako bi se našla sredina između potrošnje i proizvodnje struje, a sve u okvirima planova za smanjivanje zagađenja.