Kreatori tvrde da bi ovi prozori mogli da se instaliraju širom sveta i da „rade“ tokom cele godine. To bi smanjilo potrošnju struje, ali i emisiju štetnih gasova.
Tim stručnjaka s Tehnološkog univerziteta u Singapuru napravio je materijal koji služi za „presvlačenje stakla na prozorima“ i za štednju energije.
Kada se stakla premažu ovim materijalom, reaguju na temperaturu u okruženju, pa se drugačije ponašaju leti, to jest zimi.
Presvlaka se sastoji od vanadijum- dioksida, polimetil metakrilata kojim se poboljšava izolacioni kapacitet prozora, i ne sadrži elektronske komponente.
Efikasan prozor koji automatski zadržava toplotu tokom zime i ispušta je tokom leta, mogao bi da bude isplativ i široko primenljiv način za uštedu energije. To je značajno i zbog toga što su prozori najosetljiviji deo svake zgrade, pa se preko njih gubi čak 60% energije.
Leti se prozori zagrevaju spolja, pa toplotnu energiju prenose u unutrašnjost zgrade. Kada je napolju hladno, zagrevaju se iznutra i ispuštaju toplotu u spoljašnju sredinu. Ovaj proces se naziva radijativno hlađenje, što znači da prozori nisu efikasni u održavanju zgrada zegrejanim ili ohlađenim, u zavisnosti od godišnjeg doba.
Naučnica Long Ji sa Tehnološkog univerziteta u Singapuru je s grupom internacionalnih stručnjaka razvila poseban model prozora koji samostalno uključuje ili isključuje efekat radijativnog hlađenja, u zavisnosti od njegove temperature. Naučni tim je staklo s jedne strane premazao tankim slojem vanadijum-dioksida, jedinjenja koje se menja iz izolatora u provodnik na oko 68°C (naučnici su dodali volfram u vanadijum-dioksid da bi prelaznu temperaturu smanjili na 28 stepeni, kako bi prozori bili korisni u stvarnom svetu gde temperature ne dolaze do 68 stepeni). Kada je temperatura napolju niža od te, prozor blokira infracrveno zračenje, pa se toplota zadržava unutra. Kada je viša, prozor propušta toplotu iznutra i reflektuje je spolja.
Kreatori tvrde da bi ovi prozori mogli da se instaliraju širom sveta i da „rade“ tokom cele godine. To bi smanjilo potrošnju struje, ali i emisiju štetnih gasova. Neophodno je da se naprave još neka poboljšanja da bi proizvodnja bila isplativa – izdržljivost i efikasnost u blokiranju infracrvenog zračenja su prioritet u narednim koracima.