Boris Komnenić je jednom prilikom otkrio šta misli o svojoj ulozi Saše "Guze" Popadića u kultnoj domaćoj seriji "Bolji život"
Glumac Boris Komnenić preminuo je pre dve godine u 64. godini posle duge bolesti. Sahranjen je u Aleji zaslužnih građana, a na komemoraciji slavnom glumcu koji je igrao u ostvarenjima "Bal na vodi", "Špadijer jedan život", "Gore dole", "Vratiće se rode", "Miris kiše na Balkanu", "Sinđelići", "Apofenija" i drugi, u suzama se oprostila i njegova televizijska mama, Svetlana Ceca Bojković s kojom je igrao u seriji "Bolji život".
Serija "Bolji život" jedna je od najpopularnijih i najčešće repirziranih domaćih serija, čija publika i danas uživa u davno snimljeni epizodama. Otkriveno je da je uloga Saše Popadića bila pisana za Žarka Lauševića.
Za vreme pisanja lika Aleksandra Saše Popadića, scenarista Siniša Pavić lik je pravio po glumcu Žarku Lauševiću, kojem je prvo poželeo da dodeli ovu ulogu. Međutim, termini snimanja serije preklopili su se sa njegovim obavezama. Umesto njega, Guzu je igrao Boris Komnenić.
"Bolji život" je tada gledala cela bivša Jugoslavija, ali on je nije voleo.
"Bolji život" nisam voleo, zato što nisam voleo svoju ulogu. Bio mi je to posao kao svaki posao, dosta rutinski je to bilo", rekao je glumac koji je jednaku ljubav imao i prema pozorištu i prema filmu.
"Sve je to isto. U pozorištu nema vraćanja. To je ili tog časa ili nikad. Ako vam se desi gaf na sceni, najbolje što možete je da uđete u anegdotu. Kad se glumcu desi blokada na sceni, to je najteži trenutak koji može i da zamisli. Nisam to doživeo, ali sam prisustvovao tome. Mislim da je najbliže moždanom udaru kada glumac ne zna gde je. To je strašno", smatrao je Boris.
U jednom od intervjua je otkrio da kako je počeo da se bavi glumom.
"Pošto sam rođen u Puli i često sam išao tamo, imali smo tu privilegiju da gledamo Pulski festival svake godine. Moja familija je volela filmove i svi smo ih rado gledali. Tako da sam provodio celo leto u pulskoj areni i ta moja ljubav prema glumi je od filma. Tako sam par puta pomišljao "ja bih to mogao", kada sam još bio dete. I tu je to počelo. I zahvaljujući tome što je moj otac jako voleo film. Uvek smo išli u bioskop", rekao je glumac u intervjuu za Herceg televiziju 2017. godine.
Na prijemni je otišao isključivo sa namerom da položi, a da se nije tako desilo - nikada ne bi postao glumac.
"Da sam slučajno pao na prijemnom, nikada se ne bih bavio ovim poslom. Išao sam da polažem sa namerom da položim. Druga varijanta me nije zanimala. Ili to ili nikad više to", otkrio je tada Boris.
Boris je imao jedan brak u kojem je dobio ćerku Niku, koja nije odrastala uz njega.
"Rene i ja se nismo dovoljno poznavali pre venčanja, onda smo počeli da se upoznajemo i nije nam se svidelo ono što smo spoznali", rekao je jednom prilikom i dodao tada da su njih dvoje lako doneli odluku o razvodu, kao i da su na dan kada su rešili da se razvedu proveli sjajne zajedničke trenutke.
"Otišli smo zajedno na ručak, divno pričali i božanstveno se proveli, a tako smo i nastavili. I posao je bio jedan od faktora za razvod, ali nije bio presudan", objasnio je tada glumac u jednom intervjuu.
Postao je i deda, jer mu je ćerka podarila unuku Luciju. Zbog građanskog rata u Jugoslaviji glumac je godinama bio razdvojen od svoje naslednice koja je živela sa majkom i ratne godine provela u Hrvatskoj. Kada se situacija stabilizovala, mogao je ponovo da preuzme ulogu oca onako kako je oduvek želeo.
"Nisam stigao da je učim, jer je tokom ratnog vihora živela sa majkom u Hrvatskoj. Nismo se videli od izbijanja rata, jer iz nepoznatih razloga nikako nisam uspevao da dobijem vizu kako bih otišao da ih posetim. Od kada su vize ukinute, redovno se viđamo, ali sada je ona zrela i formirana osoba, majka moje unuke Lucije. Nika sada utiče na mene, pokušava da me vaspitava i učini zrelijim i boljim", govorio je Boris.
