Sin Milenka Mandića, koji je ubijen sa Arkanom 2000. godine već 5 godina u braku sa Marinom Kotevski!
Srce voditeljke Marine Kotevski osvojio je Aleksandar Mandić, sin Milenka Mandića, koji je život izgubio kad i Arkan, 15. januara 2000. Sportski menadžer nakon očeve smrti nasledio je ogromno bogatstvo te tak opostao veom imućno dete, koje je sa tada tek sedam godina nosio pejdžer, imao kola, brendiranu garderobu... Takođe, nasledio je i mnogo nekretnina.
Pisalo se da je imao vilu na Avali koju je kasnije prodao jednom fudbaleru, sedam stanova... a bogatstvo se procenjivalo na 4 miliona evra. Kroz pet godina Aleksandar je potrošio sve, jer ga je, kako je svojevremeno izjavio, ulica uzela pod svoje.
Danas, Aleksandar je u srećnom braku sa Marinom Kotevski. Venčali su se u maju 2016, a 2017. godine postali se roditelji.
Pre nje, bio je u vezi sa njenom koleginicom Marijanom Mićić. Jednom prilikom je za Mondo Mandić priznao da je sve izgubio. "Ja sam prošao i onu 'Dabogda imao, pa nemao' kletvu i najgore je kada ti nekom moraš da se obraćaš, pored računa od 30, 40 hiljada maraka u buticima za stvari markirane i izlaske u grad od po 2-3 hiljade evra, nije ni bitno... Da ja sad dođem nekom da tražim, ali... To je život!" zaključio je najbogatiji klinac devedesetih.
Kola je vozio još kao dečak od 6 godina, nekad sa ocem, nekad sam, i na negodovanje svih je uvek imao spreman dokaz.
"Vozio sam stalno, tata mi je uvek davao kola, ljudi će sad da kažu 'ovaj je lud'. On je mene obožavao, voleo, ja sam strašno vozio kola, profesionalno, naučen, ležalo mi je to, sa njim ili po kraju Novom Beogradu, na Avalu sam vozio već od 12,13 godina. Kažeš na primer vozio si kola sa 6 godina, kao najmladji vozač u Jugoslaviji, dobio od Crvenog signala besplatnu obuku u to doba, oni se gurkaju ispod stola, kažu da je to nemoguće, onda ja pustim snimak, odem posle nekog vremena donesem pokažem, onda se uvere, čuju gradske priče, posle se oni lako uvere, ali u početku klinačke stvari, niko nikom ništa ne veruje. Obično ne veruju u taj život koji sam vodio kao mali. Sve poznati, skupa kola, skupa odeća, onda kad govoriš cifre, oni se... Baš sam sad kod jednog prijatelja pričao nešto o nekim kupovinama u to vreme u Versaće radnjama, da ne pominjem cifre velike, on kaže da je to nemoguće, u to vreme to nije toliko koštalo", ispričao je.
Ipak, priznao je da svom sinu sada ne bi dozvolio da tako mlad sedne za volan.
U nasledstvu koje mu je pripalo nakon očeve smrti je uživao i ne stidi se da prizna da je sam sebi naudio velikim trošenjem.
Ne nedostaje mu ni novac, ni takav život, već samo otac.
"Ja to što sam nasledio, potrošio sam sam ili sa nekim, nije ni bitno, svoju ostavštinu, nije krivično delo, sam sam sebi naudio, ni za čim ne žalim, pravi prijatelji mog oca su nestali u međuvremenu, posle 2000. godine. Tu je bio Slavko Mijović, Milan Đorđević Bombona, pre toga su mnogi prijatelji otišli, stradali neki koji bi sad možda mogli nešto da pomognu, imali volju, nikom ništa ne tražim. Oni su ili u zatvoru ili nisu materijalno sposobni. Otac mi je govorio da je ulica zlo, da ne idem na ulicu i da mi neće ništa dobro doneti... Sve je bio u pravu. Ja sam sve kontra uradio, i tako je kako je, ali ja sam zadovoljan, ja nemam za čim da žalim, ni za parama, samo za ocem".
