Ognjen Amidžić skoro 30 godina je na našoj javnoj sceni, a voditelj se sada vratio desetine godina unazad - u svoje detinjstvo, pa se prisetio pokojnog oca, kao i nekih lepih trenutaka.
Otac Ognjena Amidžića Zoran, ubijen je 1991. godine na Baniji u Hrvatskoj, dok je obavljao novinarski zadatak sa kolegama. On je tada imao samo 16 godina.
"Tata je bio strožiji, mama je tu uvek bila glavna, naročito posle, kada je preminuo. Ali, zbog posla je on generalno sa nama provodio manje vremena. Bio je strog i autoritativan, ali u kombinaciji sa drugarskim odnosom. Prirodno sam verovatno od njega nešto poneo, trudim se da imam dobar pristup sinu, Matiji, da mogu da doprem i utičem na njega takođe na drugarski način. Dok Danijela ima daleko ozbiljniji pristup", rekao je Ognjen i uporedio svoje detinjstvo i njegovog sina:
"Mi smo živeli u Šapcu, u manjoj sredini, sve je bilo potpuno drugačije. Činile su me srećnim drugačije stvari. Mom sinu je sada dovoljna nova igrica za telefon ili tako nešto. Danas se sve svodi na tehnologiju, ali se trudim da ga usmerim na sport i zdrave stvari".
U automobil u kom je poginuo njegov otac sa kolegama ispaljeno je 200 metaka. Ulica iz koje su krenuli na poslednji novinarski put od pre tri godine nosi njihova imena, a ispred medijske zgrade u "novinarskom kvartu sećanja" u Šapcu podignut je spomenik kolegama.
"Sve je to lepo i zaista sam zahvalan svima koji su to poželeli, napravili, uradili. Ali ono što je meni bilo bitno jeste što je ceo grad tada došao na sahranu. Znao sam da su ga svi ljudi u gradu voleli i poštovali, kao uostalom i mog dedu. Bili su vrlo pošteni ljudi. Mnogo mi je bitnije što je svima moj otac ostao u lepom sećanju, to je ono što je najvažnije. To je stvar koja je veća od svakog spomenika, koji će svakako ostati kao zapis o jednom vremenu", rekao je Ognjen.
Ubica nikada nije pronađen, a voditelj ističe da ga i danas to boli!
"Naravno da me boli, ali u mnogo čemu nema pravde. Prema našem narodu, kroz istoriju. Kako da opravdamo Jasenovac, ubijanje dece?! Nikada nećemo imati adekvatan odgovor na to, pa o kakvoj pravdi da pričamo. Ali ok, bio je rat i to je prosto tako. Sve i da sada, nakon 30 godina pravda bude zadovoljena, ništa mi to ne bi značilo", istakao je Ognjen i dodao koliko se njegova majka promenila nakon očeve smrti:
"Sigurno da se promenila čim je morala da preuzme sve na sebe. Trudila se da sestra i ja, koliko god je moguće, ne osetimo nedostatak oca ili bilo čega, i to u vreme koje je bilo nenormalno. Ceo život je posvetila nama, sada kada razmislim, verovatno je morala da bude jača nego što jeste, a opet da nama ne pokaže slabost. Imala je svu pomoć od ostatka rodbine. Ona je vrlo posebna žena i ne znam šta bih više rekao, osim jedno veliko hvala mojoj mami".
BOLI ME ŠTO UBICA MOG OCA NIJE PRONAĐEN! Ognjen Amidžić je tada imao 16 godina, a u kola je ispaljeno 200 metaka
