Nisu sve glavobolje ozbiljne, a kako prepoznati one koje jesu i kada treba otići kod lekara, objašnjava neurolog dr Ivan Mihaljev.
Svi smo barem jednom u životu imali glavobolju, makar onu koja nastane nakon što ste bili na hladnoći i vetru napolju. Ovakve glavobolje nisu razlog za brigu, a kada jesu i kako ih prepoznati, objasnio je neurolog prim. dr Ivan Mihaljev u RTS Ordinaciji.
"Glava može da boli od promene vremena, atmosferskog pritiska, klimatskih promena, ali kada pričamo o lečenju glavobolja, onda mislimo na one ozbiljne glavobolje, koje onesposobljavaju, iritiraju, bude tokom noći. To su neke glavobolje koje su drugačije od te neke stresogene svakodnevne glavobolje koja se javi jednom u nedelju dana ili jednom u mesec dana. Glavobolje zbog kojih treba odmah otići kod lekara su neke nove glavobolje, koja se prvi put javila – recimo, iznenadna probadajuća glavobolja, koja stvara vrtoglavicu ili budi tokom noći".
Doktork je objasnio da postoje primarne i sekundarne vrste glavobolja, a evo po čemu se razlikuju i kako se prepoznaju.
PRIMARNE GLAVOBOLJE
Tenziona glavobolja
"Tenziona glavobolja je najčešća, može da ima naslednu komponentu, a ono što nju razlikuje je obostrana lokalizacija. Boli cela glava, ljudi obično kažu u vidu stezanja, kao neke trake ili kape na glavi, ona nije puslirajuća, obično je tupog karaktera, ne pojačava se na rutinsku fizičku aktivnost, za razliku od migrene. Nije praćena mučninom ni povraćanjem, jedino što i kod nje može nekad da se javi da pacijentu smetaju svetlost, buka, neki mirisi, što je slično sa migrenom", kaže neurolog dr Mihaljev, dodajući da može da bude i nasledna, ali i da se ova vrsta glavobolje najlakše leči i najbrže prolazi.
Migrena
"To je nasledna bolest, boli jedna polovina glave, pulsirajuća je, povraćanje je jako često, smetaju svetlost, buka i mirisi. Napad migrene može da traje do 72 sata, a sve što je duže od toga je hronična migrena. Postoje i pacijenti, to nije veliki broj, koji imaju migrenu, a nemaju bol. To se zove acefalgična migrena, oni mogu da imaju auru, jedan skup neuroloških simptoma, a nemaju glavobolju. Aura je skup neuroloških simptoma, gde 99 odsto pacijenata ima tu vidnu auru, opisuju je kao svetlucanje, cik-cak linije ili recimo bljesak, tačkice u vidnom polju. U te vizuelne aure spada i promena u opažanju slike sopstvenog tela, ali to je redak slučaj. To je sindrom Alise u zemlji čuda, kada pacijent vidi telo kao sićušno ili ogromno ili neke delove tela.
Postoje i druge vrste aure kada čovek oseća utrnulost, ima osećaj da ne može normalno da priča, i motorna aura, ona slabost jednog dela tela, vrlo dramatično deluje, kao da je čovek doživeo moždani udar. Aura se javlja pre početka napada, neposredno (između 5 i 20 minuta pre napada) ili na samom početku napada".
Neurolog kaže da su okidači za migrenu pojedine namirnice, koje sadrže tiramin, supstancu na koju su osobe sa migrenom intolerantne. Ove supstance ima u crnom vinu, crnoj čokoladi, starijim sirevima, u crnom grožđu, ali i u kineskoj hrani.
Pored namirnica, dr Mihaljev kao okidače navodi nespavanje i ciklus, a ističe i da neki spoljašnji faktori mogu da utiču - treperava svetlost, jako hladno ili jako vruće vreme.
Klaster glavobolja
"Slična je migreni, zahvata jednu polovinu glave, s tim što kada dođu pacijenti, oni se drže nekako za tu jednu stranu glave, za temporalni, slepoočni deo i za oko jer imaju osećaj da je taj bol negde iza oka, kao da im neko zabija nož u oko kako oni to opisuju. Ona se zato zove i samoubilačka glavobolja, zaista nikada pacijent čak ni sa napadom migrene nije došao u takvom stanju kao pacijent koji ima klaster glavobolju. Ona je najteža, dosta retka, češće se javlja kod muškaraca, četiri prema jedan je odnos muškaraca i žena, ali nije česta i komplikovanije se leči. Javlja se i suzenje oka, ponekad deluje kao da je kapak malo pao sa strane gde je bol".
SEKUNDARNE GLAVOBOLJE
U sekundarne glavobolje spadaju hipertenzivna, vratna, sinusna i očna glavobolja.
"Hipertenzivna glavobolja dosta može da maskira i tenzionu glavobolju. Pacijenti dođu i kažu da ih boli deo kao da je traka oko glave, više malo u potiljku, ali boli ih čelo i oči. Ali, kada dođe pacijent prvo se pita o krvnom pritisku ili se on meri. Hipertenzivne glavobolje se lako leče".
Vratna glavobolja, prema rečima neurologa, počinje iz vrata, a bol se nekad širi na rame, a nekada na potiljačni deo.
"Sinusne glavobolje mogu da budu snažne, boli frontalno, taj prednji deo čela, može da se pomeša sa očnom nekad, ali kod sinusnih mi šaljemo pacijenta kod ORL specijaliste, možemo i skener sinusa da uradimo, da se utvrdi da li ima nekih benignih tumora, tih polipa, onda glavobolje mogu da prođu posle intervencije.
Isto je i kod očnih glavobolja, ako se nađe dioptrija, znači postoji poremećaj vida, a vidimo da glavobolja ostaje, onda znamo da to nije sekundarna glavobolja".
Dijagnostikovanje
Dr Ivan Mihaljev kaže da ne treba trčati kod lekara na prvu glavobolju, ali ističe da ih treba shvatiti ozbiljno i objašnjava kako se dijagnostikuju.
"Primarne glavobolje se dijagnostikuju elektroencefalografijom, to je čuveno EEG snimanje. Prvo se radi neurološki pregled, pa onda dijagnostika, pa EEG. Stavi se kapica i elektrode i mi onda registrujemo električnu aktivnost mozga, zato što se u mozgu nalazi električno polje. Ceo tok migrene je uslovljen nedostatkom serotonina, on je taj koji prekida bol kod migrena.
Ljudi sa migrenama obično imaju poremećen san, pshiopatološka ispoljavanja što reguliše serotonin – to su anksioznost, depresija, agresivnost".
Doktor kaže da se lekovi uglavnom uvode ako osoba ima glavobolje više od tri puta mesečno, a od supelemenata preporučuje vitamin B1 i magnezijum, ali samo kao prateću terapiju. Kao terapija za glavobolje najčešće se koristi antidepresivi i antiepileptici.
