Od trenutka kad srce stane, naše telo postaje neverovatno "zauzeto".
Da li ste se nekad zapitali šta nam se dešava kad umremo? I ovde ne mislimo na onaj spiritualni momenat, već više… fizički: šta se dešava sa našim ovozemaljskim telom kad srce stane?
Naravno, nema načina da se ovo sazna "iz prve ruke", iz očiglednih razloga, ali na sreću, nauka je tu, da odgovori na (skoro) sva pitanja koja nas kopkaju.
Dakle, evo šta se dešava sa našim telom od trenutka kad srce prestane da kuca.
Srce staje i krv više ne cirkuliše
Ovo je trenutak kad lekari proglašavaju smrt. Kad se to desi, ostatak tela počinje da umire, različitim tempom. Pošto je srce stalo, krv više nema šta da pokreće, i ona se smiruje u našim venama i arterijama.
Telo počinje da menja boju
Pošto krv više ne cirkuliše, telo dobija dve "nijanse". Gravitacija radi svoje, i krv se skuplja u nižim delovima tela, čineći da površina kože izgleda kao da je u teškim modricama. Ostatak tela dobija mrtvački bledu boju, pošto više pri površini nema hemoglobina koji nam daje onu zdravu ružičastu nijansu tela, prenosi britanski "Miror".
Javlja se algor mortis
Telesna temperatura počinje da opada… Sa zdravih 36,5 stepeni polako se spušta na sobnu temperaturu, i to brzinom od 0,8 stepeni Celzijusa na sat.
A onda sledi i rigor mortis
"Poznatiji" deo "mortis porodice", rigor mortis, javlja se nekoliko sati nakon smrti. Čitavo telo počinje polako da se ukrućuje, zbog smanjenja nivoa adenozin trifosfata (nukleotida u biohemiji poznatog kao "molekulska valuta" za unutarćelijski transfer energije; ATP je u stanju da uskladišti i transportuje energiju unutar ćelija). Rigor mortis prvo zahvata očne kapke i mišiće vrata.
Ali, telo se i dalje pomera
Da, krv je stala, ali telo je i dalje sposobno za određene pokrete, i to satima nakon što umremo. To se dešava zato što mišićno tkivo nastavlja da se kontrahuje dok umire, i u zavisnosti od toga koliko se mišića grči, može delovati kao da se telo pomera.
Bore nestaju
Kad mišići konačno prestanu da se kontrahuju, sve te bore i fine linijice nestaju. Doduše, pošto ste već mrtvi, to i nije mnogo važno, ali eto… manje bora.
Creva se prazne
Iako rigor mortis ukruti mišiće, ima i izuzetaka. Neki mišići, kao što je sfinkter, postaju veoma opušteni, pošto dok smo živi, njega kontroliše mozak. Pošto mozak više ne kontroliše nevoljne radnje, sfinkter može da radi "šta hoće", opušta se i svi "ostaci" izlaze iz tela.
Užasni mirisi počinju da se oslobađaju
Mrtvo telo jezivo smrdi. Znate da to često "odaje" zločin u krimićima. Taj smrad stvara se kad umiruće ćelije oslobađaju enzime koje lokalne bakterije i gljivice obaveštavaju o tome što se upravo dešava. Onda one počinju da obavljaju svoj deo "posla", gomilaju se da bi počele razgradnju tela i oslobađaju taj užasan smrad i gasove.
A onda dolaze životinje
Odmah "za petama" bakterijama i gljivicama su i muve i slični isekti, koji polažu jaja u mrtvom telu, zatim se larve hrane mrtvim tkivom, a stižu i grinje, mravi, paukovi…
Telo može da proizvodi zvukove
Gasovi, mrmljanje, cičanje, sve se to dešava kao posledica kombinacije rigor mortisa i creva koja se prazne.
Organi za varenje počinju da vare sami sebe
U crevima ima toliko bakterija, da jednom kad se imuni sistem "ugasi", ove bakterije "podivljaju" i počnu da vare - organe za varenje.
Očne jabučice se ispupče, jezik otekne
Kako organi počnu da se razlažu, stvaraju se gasovi i oni stvore efekat "iskolačenih" očiju, jezik se naduje toliko da više ne može da stane u usnu duplju.
Konačno, truljenje
Ćelije nastavljaju da se "raspadaju", i gubi se struktura tkiva, pošto se proteini razlažu.
Koža se opušta, počinje da "visi"
Zbog svih onih gasova koje smo pominjali, koji se nakupljaju u telu, koža se "odvaja" od mišića i kostiju, i počinje da "visi". Uz to, i mišićno tkivo se, kao što rekosmo razgrađuje, i eto...
Kosti "odlaze" poslednje
Decenijama nakon što bakterije, gljivice i drugi organizmi "odrade svoje", proteini u kostima će se, na kraju, razgradti, ostavljajući samo hidroksiapatit, mineral koji se rasipa u prašinu…