Serije čija se radnja odvija u bolnicama daleko su od pouzdanog izvora medicinskih informacija.
Reanimacija pacijenata nakon srčanog zastoja mnogo je manje uspešna nego što se veruje, tvrde američki naučnici.
Cilj oživljavanja je ponovno pokretanje rada srca kod srčanog zastoja koji je najčešće nastaje usled poremećaja aktivnosti srčanog mišića.
Iako srčani udar nije ista stvar, jer je posledica poremećaja snabdevanja krvlju srčanog mišića, on takođe može dovesti do prestanka rada srca.
U oba slučaja, pokretanje rada srca što je moguće pre ključno je za sprečavanje oštećenja mozga.
Međutim, srčani zastoj, statistički češće završava smrću ili teškim neurološkim problemima nego kasnijim kvalitetnim životom.
Postupak oživljavanja koji se završava otpuštanjem pacijenta iz bolnice događa se samo kod 10,6 odsto osoba koje su imale srčani zastoj, ističu autori studije.
"Većina pacijenata i nemedicinskog osoblja ima nerealna očekivanja u pogledu procedure oživljavanja, kao i od kvaliteta života reanimiranih pacijenata", ističe dr Lindzi Kviliti, sa Univerziteta Mičigena, koja je vodila ovo istraživanje.
Istraživanjem je bilo obuhvaćeno 1.000 odraslih osoba u četiri zdravstvena centra u Mičigenu, Ilinoisu i Kaliforniji. Reč je o pacijentima koji nisu bili životno ugroženi i članovima njihovih porodica.
Mnogi su verovali da će se reanimirana osoba nakon uspešnog oživljavanja vratiti normalnom životu, a ne da će joj biti potrebna doživotna nega.
Više od 70 odsto ispitanika redovno je pratilo televizijske serije čija se radnja odvija u bolnicama i 12 odsto smatralo ih je pouzdanim izvorom medicinskih informacija.
Ljudi misle da je postupak oživljavanja čudo, ali to je samo medicinski postupak kao i svaki drugi, navode istraživači.
