Postodmorna depresija postoji, a u nastavku saznajte koga najviše pogađa i kako treba da izgleda rutina nakon što se vratite sa odmora.
Pored dobrih, godišnji odmor ima i loših strana. Povratak na posao može da bude bolan, naročito ako se nismo dovoljno odmorili i ako smo se odvikli od radnih obaveza. Kako da se vratimo, a da ne upadnemo u depresiju, otkrio je u "Jutru" na Prvoj doktor Ranko Raičević, neurolog. Prema njegovim riječima, bolje je da se sa odmora vratimo u srijedu nego u ponedeljak, jer smo na taj način bliži vikendu i lakše ćemo se adaptirati na radne obaveze.
"Ako smo se već odmarali, treba da napravimo da nam početak rada bude sa brzim vikendom. Rutina znači pridržavanje određenih stvari poput spavanja, što je dobro za organizam i mozak. Organizmu je potrebno da se navikne ponovo na rutinu jer je ona poremećena odmorom. Mozak mora u kontinuitetu da odmori sedam sati kako bi mogao da odgovori zahtijevima sledećeg dana. Nije isto spavati osam sati ili četiri puta po dva sata. Četiri puta po dva sata je veliki stres za mozak", objasnio je dr Raičević i otkrio kako ljudi najčešće griješe:
"Mi imamo običaj da pravimo kraće odmore, a to je samo povećanje stresa. Sagorijevanje na poslu je dijagnoza koja postoji. Ljudi rade više poslova, različite poslove, a to je veliki stres. Postodmorna depresija takođe postoji. Posao treba da bude kombinacija zadovoljstva i obaveza. Mnogi ljudi idu na posao kao na kaznu, a to mnogo zavisi od okruženja na poslu. Ako radite posao koji ne volite ili za malu platu, to nije mala stvar. To su osobe kojima najteže pada povratak. Sjećam se kada su moji roditelji išli na posao. Imali su lošije plate, ali su imali odmore po mjesec dana. Radna vremena su bila jasno definisana", rekao je neurolog.
Doktor Raičević je otkrio i kako treba da nam izgleda rutina.
"Mozak može da napravi plan sam. Rad 16 sati, odmor 8 sati. Ustajanje od 6 do 7, odlazak na spavanje između 22 i 23 časova. Tri do pet obroka. Jedan odsto težine tela troši petinu krvotoka i dvije trećine glukoze. Znači, mozak sa jedan odsto težine troši dvije trećine naše energije tokom jedinice vremena. Tako da, mozak želi san i hranu, kiseonik i glukozu. Mi, sa ovakvim stresovima, smjenskim radom, nezadovoljstvom, imamo jasan put da uđemo u sindrom sagorijevanja koji je uvod u sva psihosomatska oboljenja. Zato imamo mlade sa srčanim i moždanim udarima", rekao je dr Raičević, ističući da se i struka brine.
"Ogroman je broj ljudi koji imaju neki oblik depresivnog poremećaja ili čir na želucu. Mi to primjećujemo kao struka i mislim da idemo ka tome da ćemo imati sve veći broj oboljenja. Broj neurologa u Srbiji se smanjuje, a broj pacijenata se povećava", rekao je neurolog i otkrio šta je bolje - aktivan ili pasivan odmor: "Uvijek je bolji aktivan odmor. Čovjek u toku dana mora da nađe vreme da dremne. Petnaest minuta je minimum, 45 minuta je optimalno, a do sat vremena se toleriše. Preko toga, popodnevni odmor nije dobar", objasnio je dr Ranko Raičević.
