Profesorka dr Danica Grujičić otkriva sve o tumoru mozga - zašto se simptomi ne primećuju, koji znaci ukazuju na oboljenje i kakve promene se dešavaju u glavi.
Još uvek se ne zna uzrok nastanka tumora mozga. Preventiva ne postoji, prve simptome zanemarujemo, jer ih nismo ni svesni. Kada se upali alarm, obično bude kasno, jer je bolest već napredovala. Ministarka zdravlja profesorka dr Danica Grujičić, neurohirurg, objasnila je sve o prvim znacima. Istakla je da simptome kod obolelog mogu da primete samo najbliži članovi porodice.
"Neko ko ne zna pacijenta, verovatno ne može da primeti simptome. Najčešće se javljaju promene u ponašanju, ali vrlo su diskretne i može da ih primeti samo neko ko odlično poznaje obolelog. To je najbliža porodica i uopšte, u lečenju tumora mozga, porodica igra jako veliku ulogu. Tamo gde je porodica posvećena pacijentu, on duže živi. Članovi porodice mogu da primete neslane šale koje nikada pre nisu bile karakteristične za tog čoveka. Ako je bio povučen, sad odjednom postaje ekspresivan. Ako je bio eskpresivan, sada se povlači u sebe. Najbliži članovi porodice to tumače uglavnom zbog nečega što se desilo - da li je neko umro, da li je neko izgubio posao, promenio ga, da li je promenio školu, da li se posvađao sa devojkom ili momkom. Dakle, tumače ih na svoj način", objasnila je dr Grujičić.
Ranije su mnogi pacijenti dobijali pogrešne dijagnoze, rekla je doktorka.
"Tegobe se vremenom pogoršaju. Imamo prilično veliki broj pacijenata koji su lečeni zbog depresije, a zapravo su imali tumore. Na svu sreću dobroćudne, pa su ih preživeli. Ranije su dijagnostičke metode bile jako agresivne. Ili je trebalo ubrizgavati vazduh u moždane komore što je bilo jako bolno ili je trebalo raditi arteriografiju, ali nije bilo skenera i magneta. Danas ne možete ići na lečenje, a da nemate skener", rekla je profesorka.
Osvrnula se na prijatelja koji je preminuo od tumora mozga.
"Imala sam dobrog druga koji je primetio da ne može da se seti imena poznanika i da ima smetnje u govoru. Govorila sam da ne preteruje, da ni ja nekad ne mogu da se setim, a on je rekao: 'Dano, sa mnom se nešto dešava'. Mi uradimo skener, mislila da će da ga skinu sa dnevnog reda, a ispostavilo se da u levom slepoočnom režnju zaista ima tumor. Bio je operisan, dobio terapiju i posle četiri godine je preminuo. On je sam primetio. Pitanje je koliko ljudi mogu to da primete. Imate ljude koji se i neadekvatno ponašaju. Žene jesu savesnije, ali su posvećenije drugima, više nego muškarci. Oni se pre žale da nešto nije u redu, a ženama su najvažnija deca, pa muževi, roditelji, braća i sestre, pa tek onda misle na sebe", rekla je doktorka.
SIMPTOMI
"U odraslom dobu prvi epileptični napad u životu je apsolutna indikacija za skener. Morate otići u Urgentni ili u bolnicu i tu nema dileme. Potom se zapaža slabljenje vida. Glavobolja ne mora da bude prisutna, tek u poslednjim fazama bolesti kada je pritisak u glavi toliko veliki. Dobroćudni tumori, dakle oni koji sporo rastu, mogu da budu jako, jako veliki. Mozak ima mogućnost da u jednoj ograničenoj zapremini kao što je lobanja, primi ekstra zapreminu tako što stiska. Što sporije dolazi do formiranja te ekstra zapremine, to je mozak u stanju više da toleriše, do jedne određene granice. Kada se pređe ta granica, pogoršanje ide rapidno. Neretko se dešava da pacijent dođe u komi zbog tumora koji je rastao 20 godina, zašto? Promene u ponašanju jesu postojale, ali ih niko nije primetio sve dok nije došlo do poremećaja stanja svesti", objasnila je dr Grujičić.
Tumori su se mnogo promenili u odnosu na period od pre nekoliko godina, istakla je doktorka.
"Sa tumorima mozga radim 40 godina. Oni su se definitivno promenili. Sada je to svaki drugi pacijent maltene, nešto se tu desilo. Lečeći pacijente, imate utisak da se borite sa živim stvorom, kao da je neuništiv. Za ono što sada viđamo, ja koristim izraz 'tumor odavde do večnosti'. To je neverovatno", rekla je dr Grujičić.
