Nova studija pokazujuje frapantne podatke o tome šta i kako utiče na to da nam se poremeti metabolizam.
Možda zvuči kao bizaran način da dobijete na težini, ali nova studija sugeriše da plastika u bocama šampona zapravo može da ugoji ljude. To je zato što su naučnici otkrili 11 hemikalija koje mogu uticati na naš metabolizam i doprineti debljanju u svakodnevnim proizvodima kao što su flaše za piće, kuhinjski sunđeri i regeneratori za kosu. Istraživači sa Norveškog univerziteta za nauku i tehnologiju pregledali su 34 različita plastična proizvoda da bi videli koje hemikalije sadrže. Pronašli su više od 55.000 različitih hemijskih komponenti u proizvodima i identifikovali 629 supstanci, od kojih je 11 poznato kao hemikalije koje ometaju metabolizam.
"Naši eksperimenti pokazuju da obični plastični proizvodi sadrže mešavinu supstanci koje mogu biti relevantan i potcenjen faktor koji stoji iza prekomerne težine i gojaznosti“, rekao je Martin Vagner, vanredni profesor na Norveškom univerzitetu za nauku i tehnologiju.
Stručnjaci su dugo vremena verovali da će većina plastičnih hemikalija ostati u ovim svakodnevnim proizvodima, ali je Vagnerov tim pokazao da se one zapravo u stvarnosti icure. Ovo omogućava hemikalijama da uđu u telo. Prethodna istraživanja su takođe sugerisala da neke plastike sadrže hemikalije koje ometaju endokrini sistem, poznate i kao 'obesogeni', a koje mogu uticati na naš razvoj i plodnost. Međutim, sada se čini da su oni možda krivi i za debljanje. To je zato što je otkriveno da hemikalije iz jedne trećine plastičnih proizvoda ispitanih u novoj studiji doprinose razvoju masnih ćelija u laboratorijskim eksperimentima. Supstance u ovim proizvodima reprogramirale su prekursorske ćelije da postanu masne ćelije, koje su se zauzvrat brzo umnožavale i akumulirale više masti. Dok su neki plastični proizvodi sadržali poznate supstance koje ometaju metabolizam, drugi nisu. Ali su ipak su indukovali razvoj masnih ćelija. To znači da plastika sadrži trenutno neidentifikovane hemikalije koje ometaju način na koji naše telo skladišti masti, rekli su istraživači.
"Veoma je verovatno da uobičajeni osumnjičeni, kao što je bisfenol A, ne izazivaju ove metaboličke poremećaje. To znači da druge plastične hemikalije osim onih koje već poznajemo mogu doprineti prekomernoj težini i gojaznosti", rekao je Johans Folker, jedan od autora studije.
Gojaznost doprinosi nekim od najčešćih uzroka smrti u svetu, uključujući kardiovaskularne bolesti i rak. Prekomerna težina takođe povećava našu podložnost raznim infekcijama kao što su posledice COVID-a. Oko dve milijarde ljudi u svetu ima višak kilograma, a oko 650 miliona njih je klasifikovano kao gojazno. Postoji mnogo razloga za to, ali autori najnovije studije kažu da plastične hemikalije mogu biti faktor koji ranije nije razmatran. Hemikalije uključuju ftalate i bisfenole, ali novo istraživanje pokazuje da postoji mnogo više supstanci koje izazivaju ove problematične efekte. Ftalati i bisfenol-A su poznati po svojim potencijalnim efektima na reproduktivne, neurološke i imunološke funkcije. Ali studije na životinjama takođe sugerišu da izlaganje nekima u ranom životu može izazvati debljanje u kasnijoj dobi. Neki proizvođači su smanjili upotrebu EDC-a, takođe nazvanih 'obesogeni', u proizvodima, ali mnogi su i dalje uobičajeni u robi široke potrošnje.
"Shodno tome, identifikovanje i razumevanje drugih faktora životne sredine osim načina života je ključno za upravljanje gojaznošću. S obzirom da endokrini sistem kontroliše apetit, sitost, metabolizam i težinu, izlaganje hemikalijama koje ga ometaju je jedan od takvih faktora“, napisali su autori.
