Svaki deseti ispitanik u anketi Centra za ženska u Crnoj Gori prava izjavio da mu je kolega ili nadređeni predložio da imaju seksualne odnose!
Šest odsto je takav prijedlog dobilo više puta, a pet odsto je izjavilo da su bili prisiljeni na seksualni odnos sa svojim kolegom ili nadređenim, piše Pobjeda prenoseći detalje istraživanja o rodno zasnovanoj diskriminaciji u oblasti rada i zapošljavanja u Crnoj Gori.
Istraživanje su za potrebe Centra za ženska prava uradile Olivera Komar, Ana Šćepanović, Marija Glomazić i Darja Šuković, piše Pobjeda.
List navodi da je ispitivanje trajalo od marta do decembra 2018. godine, te je obuhvatilo 627 ljudi koji su popunili onlajn anketu, a, kako je pojašnjeno, 15 žena su, tokom naknadnih intervjua, pristale da ispričaju svoje priče o diskriminaciji na radnom mjestu.
Istraživači su pojasnili da anketa nije bila reprezentativna i ne može ukazivati na prevalenciju, ali i dodali da pruža “užasne dokaze o rodno zasnovanoj diskriminaciji u Crnoj Gori”.
U dokumentu se navodi da “kako su zvanične statistike oskudne i nijesu sveobuhvatne, ovo istraživanje pruža vrijedan izvor informacija”.
U anketi čak trećina ispitanika izjavila je da su ih kolege uznemiravale gestikulacijom, šalama ili pravljenjem zvukova sa seksualnom konotacijom. Njih 13 odsto se, kako kažu, požalilo da je primilo elektronsku poštu ili tekstualne poruke seksualne prirode, a osam odsto je reklo da ih je primilo više od jednom, prenosi Pobjeda.
Ukupno 34 odsto ispitanika je iskusilo barem jedan oblik seksualnog uznemiravanja na poslu.
U izvještaju se navodi da je 13 odsto ispitanika ispričala da su iskusili dodirivanje koje je bilo suvišno.
Rezultati anketiranih pokazuju i da je u 81 odsto slučajeva seksualnog uznemiravanja prijavljenih u onlajn anketi, počinilac bio muškarac, a u pet odsto slučajeva žena, dok su u 14 odsto slučajeva ispitanici iskusili seksualno uznemiravanje od muškaraca i žena.
Čak 71 odsto ispitanika koji su potvrdili sekdualno uznemiravanje je izjavilo da je osoba koja ih je uznemiravala bila na višoj poziciji od njih.
U otprilike polovini situacija ispitanici su izjavili da su nekome rekli o ovim slučajevima, od toga prijatelju – 69,4 odsto (77 osoba), članu porodice 56,8 odsto (63), kolegi 47,7 odsto (53), menadžeru 13,5 odsto (15), policiji 2,7 odsto (5), vjerskom vođi 1,8 odsto (2) i osobi zaduženoj za takve žalbe na radnom mjestu 6,3 odsto (7).
Od 143 ispitanica iz ankete koje su izjavile da su bile trudne barem jednom od 2008. godine, 35 odsto njih izjavilo je ili da nijesu bile plaćene ili da nijesu primale državne beneficije tokom porodiljskog odsustva.
Njih 42 odsto se požalilo da se nije vratilo na svoje radno mjesto nakon odlaska. Na pitanje zašto se nijesu vratile, sedam odsto je odgovorilo da nijesu željele, isto toliko ih je počelo novi posao, 53 odsto je izjavilo da je njihov poslodavac raskinuo ugovor (otpustio ih), 17 odsto je reklo da im je ugovor istekao dok su bile na porodiljskom odsustvu, a 23 odsto je odabralo opciju da je „poslodavac umjesto toga odlučio da zaposli moju zamjenu”.
Istraživanje je pokazalo i da se mnogi slučajevi diskriminacije nikada ne prijavljuju, jer “ljudi nijesu svjesni svojih prava ili načina na koji mogu da ih zaštite”.
Više od polovine slučajeva rodno zasnovane diskriminacije (57 odsto) dogodilo se u privatnom sektoru i više od jedne trećine (35 odsto) u javnom sektoru, prenosi Pobjeda.
Čak 45 odsto tvrdi da im je uskraćeno pravo na odsustvo sa posla zbog bolovanja, praznika i/ili godišnjeg odmora.
Skoro polovina (48 odsto) onih koji su popunili onlajn upitnik smatra da su im zdravlje ili bezbjednost ugroženi zbog njihovog posla navedeno je u istraživanju.