Netanjahu tvrdi da bliske veze Ehuda Baraka i Džefrija Epstina dokazuju da Epstin nije radio za Izrael, optužujući bivšeg premijera za pokušaje potkopavanja izraelske demokratije.
Izraelski premijer Benjamin Netanjahu poručio je da „neobično bliska veza“ između bivšeg izraelskog premijera Ehud Barak i finansijera i osuđenog seksualnog prestupnika Džefri Epstin dokazuje da Epstin nije bio izraelski agent.
„Neobično blizak odnos Džefrija Epstina sa Ehudom Barakom ne ukazuje na to da je Epstin radio za Izrael, već dokazuje suprotno“, napisao je Netanjahu na društvenoj mreži X.
„Barak je pokušavao da potkopa izraelsku demokratiju“
„Tokom godina, zaglavljen u porazu na izborima od prije više od dvije decenije, Barak je opsesivno pokušavao da potkopa izraelsku demokratiju sarađujući sa anticioniističkom radikalnom ljevicom u neuspjelim pokušajima rušenja izabrane izraelske vlade“, naveo je Netanjahu.
„Barakova lična opsesija navela ga je da se uključi u aktivnosti, javno i iza kulisa, s ciljem potkopavanja izraelske vlade, uključujući podsticanje masovnih protesta, izazivanje nemira i širenje lažnih medijskih narativa“, dodao je, aludirajući na Barakovu otvorenu podršku protestima protiv spornih nastojanja vlade da oslabi pravosuđe.
Američko Ministarstvo pravde Sjedinjenih Američkih Država prošle sedmice je objavilo milione dokumenata povezanih sa Epstinom, čime su potvrđene njegove veze sa brojnim istaknutim ličnostima iz politike, finansija, akademske zajednice i poslovnog svijeta, uključujući i Baraka.
Barak je bio Netanjahuov komandant u elitnoj jedinici
Barak je bio izraelski premijer od 1999. do 2001. godine, a potom ministar odbrane u Netanjahuovoj vladi od 2009. do 2013. godine. Njegove poslovne i lične veze sa Epstinom poznate su već godinama. Ne postoje dokazi o nezakonitim radnjama Baraka, bivšeg načelnika Generalštaba izraelske vojske, koji je nekada bio Netanjahuov komandant u elitnoj jedinici Matkal.
Takođe, ne postoje dokazi o vezama Epstina sa izraelskom obavještajnom službom, piše The Times of Israel. Štaviše, u jednom mejlu, nakon što je pozvan u Izrael, Epstin je odbio poziv porukom: „Ne volim Izrael. NIMALO.“
Epstin je 2008. godine priznao krivicu po optužbama za prostituciju, uključujući i navođenje maloljetnice. Ponovo je uhapšen 2019. godine po saveznim optužbama za trgovinu maloljetnicama u svrhu seksualne eksploatacije. Iste godine pronađen je mrtav u zatvorskoj ćeliji na Menhetnu, a njegova smrt je proglašena samoubistvom.
Američko Ministarstvo pravde je prošle godine počelo da objavljuje dokumenta povezana sa Epstinom na osnovu Zakona o transparentnosti Epstinovih dosijea, donijetog nakon višemjesečnog javnog i političkog pritiska. Tim zakonom američka vlada je obavezana da otvori svoje spise o preminulom finansijeru i njegovoj bliskoj saradnici i nekadašnjoj partnerki Gislejn Maksvel.