Prema analizi Ministarstva finansija, krediti i depoziti bilježe rast, dok su strane direktne investicije u prvom kvartalu manje za 38,1 odsto.
Građani i privreda u Crnoj Gori na kraju marta imali su više novca na računima u bankama nego što su bili kreditno zaduženi, pokazuju podaci iz Analize makroekonomskih kretanja i strukturnih reformi za 2025. godinu, koju je pripremilo Ministarstvo finansija, a usvojila Vlada, prenosi Dan.
Ukupni krediti građana i privrede na kraju marta iznosili su 5,593 milijarde eura, što predstavlja godišnji rast od 15,1 odsto. Istovremeno, ukupni depoziti dostigli su 5,923 milijarde eura, pa su bili veći od ukupnih kredita za 330 miliona eura.
Kako se navodi u dokumentu, krediti privredi porasli su za 20,3 odsto, dok su krediti stanovništvu povećani za 19,9 odsto na godišnjem nivou.
Na kraju marta ove godine novoodobreni krediti iznosili su 580,2 miliona eura, što je rast od 15,5 odsto u odnosu na isti period prošle godine. Od toga je privreda pozajmila 268,5 miliona eura, dok su građani uzeli kredite vrijedne 260 miliona eura.
Istovremeno, ukupni depoziti porasli su za 5,2 odsto. Depoziti privrede uvećani su za 5,6 odsto, dok su depoziti stanovništva zabilježili znatno veći godišnji rast od 13,5 odsto.
Prosječna ponderisana efektivna aktivna kamatna stopa na novoodobrene kredite u martu iznosila je 5,77 odsto, što je za 0,21 procentni poen manje nego godinu ranije.
Iz Ministarstva finansija navode da je smanjenje referentnih kamatnih stopa Evropske centralne banke tokom 2025. godine dovelo do pada EURIBOR-a i nižih troškova finansiranja banaka u Crnoj Gori, dok se tokom 2026. godine očekuje stabilizacija uz blage oscilacije.
U analizi je navedeno i da je krajem marta u blokadi bilo 21.108 dužnika, a ukupan dug zbog kojeg su računi blokirani iznosio je 1,652 milijarde eura, što predstavlja godišnji rast od 17,7 odsto.
Kada je riječ o stranim direktnim investicijama, njihov neto iznos u prvom kvartalu ove godine bio je 75,7 miliona eura, što je 38,1 odsto manje nego u istom periodu prošle godine.
Ukupan priliv stranih direktnih investicija iznosio je 206,6 miliona eura, odnosno 2,4 odsto manje na godišnjem nivou. Ulaganja u kompanije i banke porasla su za 71,3 odsto i dostigla 37,1 milion eura, dok su investicije u nekretnine pale za 10,7 odsto, na 101,4 miliona eura.
Najveći priliv investicija ostvaren je iz Srbije, u iznosu od 35,6 miliona eura, zatim iz Turske sa 30,3 miliona i Sjedinjenih Američkih Država sa 15,1 milion eura.
Iz Ministarstva finansija ocjenjuju da bi pokretanje snažnog investicionog ciklusa u narednom periodu trebalo da doprinese očuvanju stabilnog priliva stranih direktnih investicija i pozitivno utiče na ukupnu ekonomsku aktivnost.