Đorđe David otvorio je dušu i progovorio o najtežim trenucima u životu, kao i kako se izborio s bolom i nastavio dalje.
Roker i član žirija takmičenja "Zvezde Granda", Đorđe Nikolić, poznatiji kao Đorđe David rodio se 1964. godine u Zemunu u kom je proveo svoje, kako je istakao, prelepo detinjstvo, sa majkom, ocem i sestrom. Ispričao je kako je bio "divlje dete" i da niko nije mogao da ga zaustavi, kao i da da je njegov otac bio strog, ali pravičan čovek koji je uvek bio spreman svima da pomogne što je kako kaže nasledio od njega.
Nažalost, oca je izgubio nakon saobraćajne nesreće. Tata je Đorđa odveo u Radio Beograd i omogućio mu učešće u dramskom programu. Đorđe je bio i solo pevač u horu u svojoj osnovnoj školi, svirao je klavir u muzičkoj školi i violinu isto tako, ali 1979. godinu, kad je bio sa ocem u automobilu, u koji udaraju neke osobe koje imaju diplomatski imunitet, kada Đorđe ostaje nepovređen, a tata mrtav, nikada ne može da zaboravi.
"Moja majka se od tog trenutka nikad nije oporavila. Ja ulazim u sve one pošasti u koje, nažalost, u 90 posto slučajeva ulazi mlado biće kada više nema kontrolu i nema sigurnost. Šta znači nema kontrolu? Nema kontrolu u smislu majka je potpuno skrhana bolom, a nemati sigurnost, ostaješ bez nekoga ko je idol u tvojom životu, jer je otac jedan od idola koji je i te kako uticao na mene šta znači biti muškarac i kako se ponašati kao muškarac, pre svega prema ženama, a onda i prema okolini", rekao je Đorđe David.
Đorđe je osetio nepravdu kada je bio mlad, kada su ljudi koji su učinili tragediju pobegli bez problema jer imaju diplomatski imunitet.
Izvor: ATA Images /Antonio Ahel"Tog dana kad je otac sahranjen, u pola osam uveče je počinjala predstava u kojoj sam ja imao drugu glavnu mušku ulogu sa nepunih 15 godina. Cankarevo 'Delo dom Marije pomoćnice', pokojni Gligorović je režirao tu predstavu i znam da je moja majka zvala i da je rekla dan pre sahrane: 'Molim vas, moj sin će igrati predstavu, zato što 80 ljudi nakon dva meseca proba ne može da trpi zbog sahrane njegovog oca. Ako želi da bude profesionalac i da se tim u životu bavi, on to mora da ostane do kraja'. To mi je prva velika škola u životu bila, međutim moja Stanislava je bila muž žena, kako se kaže u onoj pripovetci Milovana Glišića. Ona je, parafraziraću, umrla danas, a ja sam sutra, prekosutra i treći dan, nakon informacije da je moja majka umrla od kancera, imao dogovorene koncerte. Ja sam znao da moja majka nikad u životu ne bi meni oprostila bilo kakvu varijantu da sam na neki drugi način reagovao i za nju sam ta tri koncerta odradio punog grla, bend je bio iza mene moji Tomi, Đole i Džela s kojima i dan danas radim, Ana koja mi je tad bila devojka", prisetio se roker i dodao da su sve to "neke stvari koje te čeliče u dva pravca".
"Prvo, vrlo jasno te definišu kao osobu koja ima ljubav, kao osnovni motiv kroz ono čime se baviš. A drugo, jako je važno biti lojalan ekipi sa kojom si, jako je važno biti uredan i nežan prema ljudima koji su te angažovali jer ni u jednom trenutku nikome od tih organizatora za te manifestacije se nisu tresle ruke, niti su imali besane noći. Znali su za tu vest, ja sam im javio da je sve okej, da neće biti nikakvih problema, samo da mi sklone novinare iz prostog razloga jer nisam bio spreman za tu vrstu komunikacije".
Đorđu se ista stvar ponovila i kada je izgubio sestru - "Nažalost, ista mi se stvar dešava i sa rođenom sestrom 2018. godine, koja umire na dan kada imam premijeru predstave, to su onako kao sad sa ove vremenske distance jedne groteskne situacije, ali sam iz svakog tog sudara sa životom shvatio jednu stvar, rođeni smo sami i umiremo sami. Ukoliko smo dovoljno koncentrisani na ono šta mi jesmo i šta treba da predstavimo, šta trebamo da donesemo, ko su ljudi o kojima mi brinemo, na ovaj ili na onaj način radeći svoj posao, sve ćeš jako lakše podneti, sve ćeš jako lakše preživeti i doživeti. Naravno, meni je do skora, moj bend bio najveći motiv u životu i rock'n'roll, upravo taj pojam slobode, da se odrediš i opredeliš i da ideš putem kojim ti hoćeš da ideš. Kada mi je Ana rodila Stašu, Staša je samo još šlag na tortu u ovom mom životu, motiv više, zapravo najveća pokretačka snaga i energija, da za nju i za sebe ostavim što je moguće više da bi ona u životu mogla lakše da se opredeli. Jako je važno u životu biti nedge spojen sa samim sobom i jako je važno u životu negde biti stabilan, kako se do stabilnosti dolazi, pa posvećenjem sebi, posvećenjem onome što jeste tvoj odabir i posvećenjem onome što smatraš da radiš dobro i put kojim trebaš da ideš", poručio je Đorđe David.