Dejan Petrović se prisetio saobraćajne nesreće u Ovčar Banji 2017. godine
Muzičar Dejan Petrović, doživeo je strašnu saobraćajnu nesreću 2. avgusta 2017. godine u Ovčar Banji, nedaleko od manastira Nikolje. On je u povratku sa nastupa zaspao za volanom i izgubio kontrolu nad vozilom, nakon čega je sleteo sa puta i pukom srećom preživeo.
U emisiji "Preživeli" na televiziji K1, Dejan je do detalja ispričao šta se dogodilo kobnog dana i kako je uspeo da iz teške saobraćajne nesreće, izađe nepovređen.
"Bog me pogledao i Sveti Ilija, jer se to dogodilo na naš veliki praznik. Nema trećeg faktora, koji mi je spasio glavu. Tog dana sam krenuo za Užice novim kolima, koje sam uzeo dva dana pre toga. Želeo sam da odradim tehnički pregled sa ženom i detetom. Zbog napornog tempa koji smo imali tih dana i mnogo nastupa, svestan sam bio da sam umoran, ali sam ipak odlučio da krenem. U Ovčar banji me hvata takav umor, gde postajem svestan da ne mogu da vozim više i planiram da stanem jedno sat vremena da odmorim", rekao je poznati muzičar i nastavio:
"Sve se događa oko 15h, to je bio najtopliji dan u godini. Shvatam da ne mogu više da vozim i zovem suprugu da joj kažem da ću stati negde da dremnem, kako bi znala zbog čega sam ugasio telefon. Kako je sa moje strane bilo sve vreme sunce, želeo sam da
skrenem kod manastira Vavedenje, pored jedne česmice da se parkiram i odspavam, jer je tu hladovina. Spuštam telefon i ulazim u tunel. Kako sam to uradio, mene je tunel dodatno ohladio. Tog momenta sam zaspao za volanom i ne sećam se ničega".
Dejan je kroz tunel vozio spavajući, a razbudio se onog momenta kada je počeo da pada u provaliju.
"Na izlasku iz tunela nastavio sam pravo i udario u betonske stubove. Praktično sam ih uzjahao. Tada je auto prevagnuo i survao sam se u provaliju. Četiri ili pet puta sam se isprevrtao, a budim se u momentu kada krećem da padam. Mislim da sam izvalio i presekao nekoliko drveća. Kako sam se u sekundi razbudio, od straha sam savio volan. U glavi mi je bila samo ćerka Jovana i tuga što je više neću videti. Zadnji trokrak od drveta kod jezera, me je spasio. To nije jezero već glib, mulj i svestan sam da tu nema vađenja, ako upadnem. Molio sam Boga da me uzme, samo da ne upadnem u vodu, jer imam neverovatan strah od nje. U zadnjoj sekundi uspevam da otvorim šiber i iskačem kroz njega. Užasan osećaj, to je tolika provalija, da ja ne vidim magistralu. Pogledam kroz ono šiblje i vidim da iz manastira stoje monahinje i gledaju u mom pravcu. Ne vide me, ali ja njih vidim. Ljudi su dozivali i pitali da li ima nekoga dole, ali me niko nije čuo. Tada sam upao u paranoju misleći da sam ispario, kao ono kada gledaš u filmovima. Razmišljao sam da sam umro, jer me ne čuju da vičem iz provalije. Nisam imao nijednu povredu sem masnice i manje posekotine. Jedan čovek me je u tom trenutku zapazio i strčao do mene. Pitao me je, da li sam dobro, a ja nisam nikakvu reakciju. Čuo sam ga samo kako mi govori da skinem auto sa kontakta da se ne zapali. Kako sam ugasio motor, setio sam se da mi je torbica u kolima sa parama i svim dokumentima i znam da smo u tom momentu nas dvojica lomili šiber, kako bih mogao da dođem nje. Izlazim na magistralu sa tim čovekom i tada me je udario adrenalin. Počeo sam da se tresem nenormalno, nisam mogao cigaru da zapalim, ni da pijem vode".
Iako na sebi nije imao nijednu povredu, Dejan odlučuje da ode u bolnicu u Čačku na pregled, jer se plašio unutrašnjeg krvarenja.
"Odvezli su me u Čačansku bolnicu, jer nisam mogao da verujem da mi nije ništa. Plašio sam se unutrašnjeg krvarenja. Na pregledima je sve bilo dobro i pustili su me kući. Kada sam ušao u kuću i video dete, to mi je bio najveći šok. Kada shvatiš, da je malo falilo, da je i ona mogla da živi neki život, koji sam ja živeo bez oca. Tada sam se bukvalno slomio. Bogu hvala da se sve dobro završilo".
