Pevač Mišo Kovač ludo se zaljubio u Anitu Baturinu s kojom je stupio u brak. Dobili su dvoje dece sina Edija i ćerkicu Ivanu, a onda se desila velika tragedija kada im je sin preminuo.
Mišo i Anita zaljubili su se kada je ona imala samo 18, a on 30 godina i bio je oženjen. O njihovoj ljubavi brujala je Jugoslavija, ali oni se nisu obazirali. Pevač se razveo i stupili su u brak. Dobili su dvoje dece, a njihovi životi krenuli su nizbrdo kada je sin Edi preminuo.
Živeli su u Zagrebu, u luksuznom stanu na Gornjem gradu, proputovali skoro ceo svet, a medije su hranili pričama o mirnom porodičnom životu bez trzavica i afera. Slika o idealnoj porodici trajala je sve do početka 90-ih kad im je stradao sin Edi. Mišo Kovač dugo nije mogao da dođe sebi. Razveo se od Anite i nakon teškog perioda, mir našao uz 30 godina mlađu astrologškinju Silviju Conte Calvi Marković.
Anita je sad u velikoj ispovesti ispričala detalje o tragičnoj noći kad su izgubili sina.
"Mišo i ja smo ih vaspitali tako da uvek budu dobri prema drugoj deci i da im pomažu, pa su uvek bili okruženi vršnjacima. Onda su došle '90 i Edi je postao Bad Blue Boy. Sećam se da je s prijateljima počeo da gleda ratne filmove. Počeo je priča da želi da ide u rat i braniti Hrvatsku, iako je imao tek 16 godina. Rekla sam Miši da mi se to ništa ne sviđa i da moramo učiniti nešto da ga fokusiramo na školu, ali Edi se nije dao", priseća se Anita događaja pre tragedije.
"Mišo je tad imao dobrog prijatelja koji je vodio jednu vojnu jedinicu u Črnomercu, pa kad je video da Edi želi da oseti vojnički život, zamolio je prijatelja da ga uzme. Bili smo uvereni da će mu nakon nekoliko dana dosaditi stroga disciplina, ali dogodilo se suprotno. Edi je prvi ustajao, radio sve što bi mu rekli, spavao na podu, pokazao se kao uzoran vojnik. Bio je opčinjen idejom da će jednog dana biti poput filmskih heroja. Vratio se kući i nastavio da sanja o odlasku u rat", rekla je Anita o danima koji su prethodili Edijevoj smrti.
"Mišo je tad učinio jednu glupost. Kupio je pištolj i dao ga Ediju. Molila sam ga da to ne čini, dao je detetu oružje u ruke, ali Mišo je imao neizmerno poverenje u Edija i tvrdio mi je da je naš sin dovoljno odgovoran i da zna što ima u rukama. A Edi se više nije odvajao od pištolja. Nosio ga je i u izlaske. Sve do te kobne večeri u aprila 1992. Edi bi se uvek javio ako bi ostao duže i uvek smo znali gde je i šta radi. Ali te večeri nije se javljao, a nije ni došao kući do 22. Ni do 23. Ni do ponoći. Hodala sam po stanu luda od brige, s nekim lošim predosećajem. Molila sam Mišu da učini nešto, da ide da ga traži. I on je bio van sebe od brige, ali nije znao koga da zove, gde da ide. Ja sam izlazila pred kuću, gledala niz ulicu čekajući da se Edi odnekud pojavi. Oko pola tri ujutro zazvonio nam je telefon. Javio se Mišo i zanemio. Policija mu je javila da je Edi u Draškovićevoj, u Bolnici za traumatologiju i da su mu rekli kako Edi 'ima lakšu povredu mozga'", prisetila se Anita bolnog trenutka.
Odjurili su u bolnicu i Anita kaže da je tad poslednji put videla svog sina.
"Imao je povez oko čela, a lekari su bili vrlo optimistični oko njegovog oporavka. Rekli su nam da je metak prošao pored čeonog dela mozga, te da će se Edi izvući, ali da će imati verovatno problema sa motorikom desne ruke. Ništa nije slutilo na loš ishod", seća se Anita noći u kojoj je stradao Edi nakon čega se još nekoliko dana oporavljao u Draškovićevoj.
"Kako su mi kasnije rekli, jedan od doktora je došao u vizitu i sklonio s Edija pokrivač. Šokirao se kad je vidio da mu je stomak otekao i pun tečnosti. Hitno su ga prebacili u KBC Rebro i ustanovili da je pun bakterija. Edi je zbog nečije namerne ili nenamerne greške umro od sepse u najvećim mukama i to mi je i danas najteže da prihvatin. Naš sin nije trebalo da umre", ispričala je Anita Baturina.
Mišo je bio potpuno slomlen čovek i kako kaže Anita, videla je odmah da neće moći da se nosi s tugom zbog gubitka sina.
"I ja sam se raspadala, ali rekla sam Miši da se moramo da se priberemo zbog Ivane. Ona je bila u osetljivim godinama, imala je 14, ostala je bez voljenog starijeg brata, a onda je gledala i nas dvoje koji samo plačemo i ćutimo. Naša devojčica patila je sama", opisuje Anita najteže dane u životu koji su vodili u potpuni raspad nekad srećne porodice.
Ovo je Anitina i Mišova ćerka Ivana:
KUPIO JE PIŠTOLJ I DAO GA NAŠEM DETETU! Bolna ispovest Mišove bivše žene o noći kada su izgubili SINA: Umro je u MUKAMA!
Potom je Kovač napustio porodicu zbog znatno mlađe žene, a da se njegova ćerka odala narkoticima i da je čak pokušala sebi da oduzme život ispijajući prekomernu dozu lekova. Svi ti potresi teško su padali pevaču, već iznemoglom i na rubu nerava.
U četvrtak 14. januara, s prvim sumrakom, u svom stanu u Maksimirskoj ulici broj 69, pedesetosmogodišnji Mišo iz fioke je uzeo neprijavljenu "beretu" kalibra 7,65 mm, prislonio je cev na levu stranu grudi i opalio. Kada je shvatio da srce i dalje kuca, uzeo je mobilni telefon, nazvao svog menadžera i rekao mu šta je uradio. Kadić je potom odmah nazvao Hitnu pomoć. Pevač je prevezen u Kliničko-bolnički centar "Rebro", gde je operisan i život mu je spasen. Jedna novinarka je otkrila šta joj je Mišo rekao samo tri nedelje nakon što je pokušao da se ubije.
