Izbor sredstva za kontracepciju uvek je neka vrsta kompromisa pošto 'savršen' metod ne postoji.
Pre nego što pređemo na priču o kontracepciji, da razjasnimo: prekinut snošaj i "računanje" plodnih i neplodnih dana nisu metode kontracepcije.
Prekinut odnos potpuno je nepouzdan jer se određena količina spermatozoida oslobodi i u toku petinga, pre same ejakulacije, a kao što svi znamo, za začeće je dovoljan i jedan. Brojanje plodnih dana funkcioniše samo ako devojka ima idealan ciklus, uvek na 26 ili 28 dana. Ali, pošto to uglavnom nije slučaj, nema potrebe da se u 21. veku kockate i dovodite se u potencijalno nezgodnu situaciju.
Da bismo vam pomogli da izaberete kontraceptivnu metodu koja vam najviše odgovara, o savremenim kontraceptivima i izborima koji se nude razgovarali smo sa prof. dr Lidijom Tasić, načelnikom Odeljenja za planiranje porodice, juvenilne i adolescentske ginekologije sa savetovalištem za menopauzu i osteoporozu Ginekološko-akušerske klinike "Narodni front".
"Mladi ljudi koji još nisu stupili u odnose najčešće se, nažalost, ne javljaju u savetovališta. To je sada već uzrast od 15, 16 godina, i oni informacije stiču u razgovorima s vršnjacima, na internetu… Nisu sasvim neobavešteni. Ali, naše iskustvo kaže da sa roditeljima, uz retke izuzetke, ne pričaju baš mnogo. Mahom deca kod lekara dolaze kad im se nešto već desi. Mladi parovi u adolescentskom dobu dolaze, ne tako često, ali dolaze, i to i jeste najbolja situacija, jer to su onda odgovorni mladi ljudi koji planiraju da stupe u odnose, pa dođu da dobiju pravi savet. I njima obavezno savetujemo kondom", kaže prof. dr Lidija Tasić iz Beograda za MONDO.
Kondom je, dakle, prvo sredstvo koje se preporučuje mladima. On predstavlja mehaničku zaštitu, a savetuje se njegova primena i kada se koriste druge metode kontracepcije, jer kondom ima jednu veliku prednost u odnosu na druga sredstva - osim od neželjene trudnoće štiti i od infekcija.
"Kondom se preporučuje zbog seksualno prenosivih bolesti, kao sto je infekcija humanim papiloma virusima (HPV), od kojih su neki tipovi onkogeni, dakle mogu da izazovu karcinom grlica materice , ili vrlo opasne HIV infekcije."
Da li kondom štiti od infekcije humanim papiloma virusom?
"Može se reći da u priličnoj meri štiti, nema potpune, stoprocentne zaštite od HPV infekcije, ali štiti i treba ga koristiti."
Kondom uglavnom pruža zaštitu od svih seksualno prenosivih infekcija, ali pošto se obično stavlja neposredno pre penetracije, u nekim slučajevima može doći do infekcije HPV virusom ili virusom genitalnog herpesa kontaktom i pre samog odnosa. Ipak, do infekcije ne dolazi "tek tako", već samo u slučajevima da postoje mikropovrede kože genitalija oba partnera.
Problem sa HPV virusom je činjenica da on može da bude prisutan u organizmu i tokom dužeg vremenskog perioda, a da osoba i ne zna da ga ima, jer se kondilomi, koji su samo manifestacija HPV infekcije, često ne pojavljuju ukoliko je imunitet inficiranog snažan.
"Ako su parovi dovoljno savesni i ako dosledno upotrebljavaju kondom, to je sasvim dovoljna zaštita i od polno prenosivih infekcija i od neželjene trudnoće."
Ukoliko devojka proceni da to nije dovoljna i sigurna zaštita, može da koristi i pilulu?
"Ako se pilula koristi na pravi način, zaštita je praktično stopostotna. Dakle, verovatnoća trudnoće kod pravilnog korišćenja pilula je vrlo, vrlo mala. Ako devojka povrati neposredno pošto je uzela pilulu ili preskoči par tableta, može da se desi da dođe do trudnoće, ali onda treba da se obrati ginekologu, i za takve situacije postoji i urgentna kontracepcija", objašnjava prof. dr Tasić.
U vezi sa pilulama za kontracepciju i u 21. veku vladaju brojne predrasude. Šta stvarno žena može da očekuje ako se odluči za primenu oralne kontracepcije?
"Pilulu uglavnom koriste žene u mlađem generativnom dobu, između 20. i 30. ili 35. godine. Pilule sadrže dve komponente, estrogenu i progestagenu, i te dve komponente zajednički sprečavaju da žena ostane trudna, tako što inhibiraju ovulaciju", kaže prof. dr Tasić.
Devojke se često brinu da će se zbog pilula ugojiti, da će im se pokvariti ten, pojačati maljavost... Upravo je obrnuto. Generalno, danas pilule treba da, pored svoje osnovne funkcije sprečavanja začeća, otklanjaju sve te probleme, a nekim slučajevima se, recimo kod sindroma policističnih jajnika, zbog toga i prepisuju.
Ipak, važno je da znate da iako se pilule za kontracepciju mogu kupiti bez recepta, mora da vam ih prepiše lekar. Pregled koji se obavlja pre određivanja vrste pilula koja će vam odgovarati ne razlikuje se od "običnog" ginekološkog pregleda. Lekar će vas pregledati manuelno i ultrazvukom, biće vam urađen Papa-test sa kolposkopijom, i eventualno krvna slika.
"Ukoliko u ličnoj ili porodičnoj anamnezi nema ničega što bi se moglo smatrati kontraindikacijom, u pitanju je mlada, zdrava devojka, nepušač, to je sasvim dovoljno", kaže prof. dr Tasić.
A rizik od raka?
"Žene koje su pile oralnu kontracepciju dve, tri, pet godina, imaju 50 odsto niži rizik od najčešćeg tipa raka jajnika, epitelijalnog karcinoma jajnika, a isto važi i za karcinom endometrijuma, tela materice, to je ono što je sigurno. Što je duže korišćenje, zaštita je veća.
Žene koje imaju fibroadenom ili bilo kakve promene na dojkama, naravno, dobiće od ginekologa savet da pre uzimanja pilula provere dojke, ultrazvukom ili mamografski.
Što se tiče rizika od raka dojke, tokom korišćenja pilula on jeste neznatno viši, ali po obustavi kontracepcije, taj rizik se smanjuje na nivo koji važi za opštu populaciju. Znači, za zdravu ženu koja nema nikakav problem sa dojkama, nema razloga da se pilule ne prepisuju", objašnjava prof. dr Tasić.
Pilule za kontracepciju same po sebi neće nikome izazvati karcinom dojke, ali jesu kontraindikovane kod žena koje su imale hormon-zavisni tumor dojke, dok kod žena kod kojih ta bolest postoji u porodičnoj anamnezi treba biti oprezniji i ne prepisivati ih na duži vremenski period.
