Dajte iskrene odgovore na ova pitanja i rešićete problem sa okolinom!
Svi žele da ih drugi vole i poštuju, ali imate li ponekad utisak da ste izolovani od drugih a nije vam jasno zašto? Radite sve kako bi trebalo, ali opet, kao da ne uspeva.
Postoji niz razloga zašto je tako, a postoje i rešenja!
Definitivno ne možete ugoditi svima, ali svakako možete da istražite zašto vas ljudi ne vole. Ako ne pokazujete empatiju ili ste ponekad oholi, to bi mogao biti razlog. Razmotrite ove tri stvari pre nego što odlučite da odbacite naklonost ljudi koju želite.
Da li se vidi da vam je stalo?
Želja da ljudi brinu o vama je prirodna. Ali do koje mere je vama stalo do drugih? Ako ste vešti u uzimanju - tražite ono što možete dobiti bez da primetite što drugi žele od vas, onda nije ni čudo da ljudi ne žele da budu vaši prijatelji. Koliko često pružate pažnju ljudima? Raspitujete li se ponekad šta se dešava kod njih, ili zapažate šta im je potrebno da bi se osećali sigurno i srećno? Ili samo razgovarate o sebi i gledate kako bi vam oni mogli da vam "posluže"?
Kad čujete da se nekom dešava nešto ružno, pomislite li kao da je to samo njihov problem? Da li vam je odbojno da slušate kada se drugi žale? Umete li da prepoznate kada je nekome teško, i da li doživljavate tuđa osećanja kao pretnju?
Pokazujete li empatiju?
Način na koji se nosimo sa svojim osećanjima određuje kako ćemo reagovati na druge. Recimo, ako je za nas neprijatnost ili sramota nepodnošljiva, moguće je da ćemo napasti ili osuditi druge pre nego što uopšte primetimo da nas lično "pokreće" sramota u toj situaciji. Ljutiti ispadi mogli bi da nas zaštite od bola, pa svoju sramotu prenosimo na druge kako ne bismo morali da je "proživimo". A sigurno nas ljudi neće obožavati ako ih stalno teramo da se stide.
Ako emocije doživljavate kao smetnju, nećete ih uočiti ni kada ih drugi pokazuju. Teško ćete se svideti drugima ako ne registrujete njihova osećanja i ne reagujete sa saosećanjem. Zastanite pre nego što odgovorite drugima, ali pre toga, morate imati empatiju prema sebi. Emocije nisu slabost, one nas povezuju sa sobom i drugima!
Svi se mi suočavamo s gubicima, neuspehom i nesrećom. Pokušajte da budete osetljiviji, prihvatite sopstvena osećanja uz ljubaznost i bez osude. Prihvatajući ranjivost drugih vas čini čovekom, a potencijalno i ljubaznijima i privlačnijima.
Slušate li druge, ali zaista?
Zastajete li dovoljno dugo i dopuštate li ljudima da odgovore na vaše misli, stavove i mišljenja ili zaobilazite tuđu osetljivost? "Okupirate" li sav prostor u razgovoru? Odbacujete li brzo ono što nije u skladu s vašim uverenjima? Mislite da ste uvek u pravu? Jeste li dovoljno snažni da ponekad prepoznate da grešite i dopustite da na vas utiču stavovi drugih?
Ako se pridržavate ukočenog načina razmišljanja i arogantni ste, počnite da shvatate da bi priznavanje sopstvenog nesavršenstva trebalo da bude početak mudrosti na vašem novom putu.
Svi žele da znaju da su važni. Ako postanete fleksibilniji i ponudite ljudima pažnju, gledaće vas drugačije i bićete im simpatičniji. Pokušajte da pronađete skladnu ravnotežu između davanja i primanja. Slušajte pažljivo i dajte ljudima ono što čujete.
Put prema tome da se sviđate ljudima nije obavijen tajnom, često se svodi samo na to da budemo ljubazni, brižni i empatični prema drugima i doživljavamo sebe kao deo ljudskog postojanja, a ne nekoga ko je poseban ili bolji od drugih. Sve velike duhovne tradicije uče nas da se volimo.
Ako uspemo ljudima da pružimo makar i malo brige ili nežnosti, verovatno ćemo otkriti da nas cene, čak ako to i ne uradimo savršeno. Jer upravo usiljeno "savršenstvo" daje negativan efekat. Ako rizikujete i i ljudima pokažete svoje nesavršenosti, mogli biste se prijatno iznenaditi pozitivnim odgovorom!
