Šta može da se desi sa vašim zdravlje ukoliko ste se izlečili od kovid-19.
Prema jučerašnjim podacima, za vreme pandemije korona virusa do sada je preminulo skoro 400.000 osoba, više od 6.399.710 je zaraženo, dok se najmanje 2.756.500 oporavilo od bolesti.
Lek za kovid-19 još uvek ne postoji, donedavno se u lečenju koristio lek hidroksihlorokin, a sada SZO razmatra da li je upotreba ovog leka za malariju više naškodila ili pomogla obolelima od kovid-19.
Poznato je da korona ima razarajuće dejstvo na pluća, posebno kod starijih pacijenata i hroničnih bolesnika, otkrivena je i veza između ovog virusa i Kavasaki obolenja kod dece, a kakve će biti dugorične posledice ovog virusa po zdravlje onih koji su preležali kovid-19, govorila je profesorka sa Univerziteta u Lesteru Luiz Vejn iz "British Lung Foundation" za respiratorna istraživanja.
Srce i krvni sudovi
Dokument objavljen u "JAMA Cardiology" prošlog marta govori o oštećenju srca kod gotovo 20 odsto od 416 hospitalizovanih pacijenata u Vuhanu. Druga studija pokazala je da je 44 odsto od 36 pacijenata primljenih na intenzivnu negu imalo aritmije (nepravilan srčani ritam).
Smatra se da su ovi problemi povezani sa reakcijom tela na citokinske oluje, hiper-inflamatorno stanje uzrokovano preteranom reakcijom imunološkog sistema, što je primećeno kod nekih pacijenata sa korona virusom.
Studije sugerišu da ovo stanje može dovesti do upale srčanog mišića (miokarditisa), što može uticati na pojavu nepravilnih otkucaja srca, kao i njegovu sposobnost da efikasno "pumpa" krv po telu, što rezultuje gubitkom daha.
Kardiovaskularne komplikacije nisu karakteristične samo za kovid-19. Mnoge virusne infekcije mogu izazvati miokarditis. Iako se većina ljudi vremenom oporavi od ovog stanja, neki dožive trajno oštećenje srčanog mišića.
Juči Han, vanredni profesor medicine i radiologije sa Univerziteta u Pensilvaniji, rekao je da će oni sa kardiovaskularnim tegobama verovatno imati veća oštećenja usled infekcije virusom SARS-CoV-2. Ali, upozorio je i da su oni koji nemaju srčana oboljenja takođe ranjivi.
"Upala koja se javlja u srcu nije ograničena na ljude koji imaju srčane ili vaskularne bolesti i može se pojaviti kod svakoga", rekao je dr Han za Dejli Mejl. "Međutim, još uvek ne znamo zašto se kod nekih kod ljudi koji nemaju faktore rizika razvije ozbiljnija klinička slika, a kod drugih ne".
Korona virus deluje i na samu krv. Među 184 pacijenta iz holandske bolnice koji su bili na intenzivnoj nezi, 38 odsto je imalo ubrzano zgrušavanje krvi, a skoro jedna trećina je već imala ugruške.
Bubrezi
Iako se čini da su pluća najugroženiji organ kad je reč o infekciji korona virusom, postoje dokazi da ovaj virus negativno utiče i na bubrege.
Prema istraživanju sprovedenom u Vuhanu, kod 27 odsto od 85 hospitalizovanih pacijenata, otkazali su bubrezi. Posebno istraživanje je otkrilo da je 59 odsto od skoro 200 pacijenata hospitalizovanih zbog kovid-19 u kineskim provincijama Hubej i Sičuan imalo protein u urinu, a kod 44 odsto je otkrivena krv, što su pokazatelji da bubrezi ne vrše funkciju, odnosno da otkazuju.
Oni sa akutnom povredom bubrega (AKI) su bili u pet puta većem riziku od smrti.
"Ako ne umiru od pluća, umiru od otkazivanja bubrega", rekla je Dženifer Frontera sa Medicinskog centra Univerziteta u Njujorku.
Mozak
U studiji sprovedenoj nad 214 pacijenata koji su preležali korona virus, kod jedne trećine su primećeni neurološki simptomi, uključujući vrtoglavicu, glavobolju i kognitivno oštećenje.
Zasad nije jasno šta uzrokuje ove simptome. Dosadašnje teorije se baziraju na uticaju virusa na neurone u telu - gubitak mirisa i ukusa (koje su neki pacijenti prijavili) ukazuju na uticaj patogena na ove nervne ćelije, upalni imuni odgovor i nedostatak kiseonika koji je zabeležen kod pacijenata.
Kognitivna oštećenja mogu biti povezana i sa boravkom na intenzivnoj nezi, koji se ponekad naziva i "ICU delirijum". Stanje, koje može izazvati halucinacije i paranoju javlja se češće kod hospitalizovanih starijih pacijenata. Iako se većina simptoma vremenom ublaži, to ipak nije pravilo. Naučnici su sugerisali da varijable poput starosti, komorbiditeta i težine bolesti mogu uticati na kognitivni oporavak pacijenata kovid-19.
Profesor Ed Balmor, neuronaučnik sa Univerziteta u Kembridžu, rekao je za "The Independent" da sada ima dovoljno dokaza da se virus SARS-CoV-2 opiše kao "neurotoksična bolest", dodajući da je moguće da psihički efekti mogu da traju duže od jedne decenije.
Rekao je da su istraživanja pokazala da je jedan broj pacijenata obolelih od kovid-19 doživeo "neku vrstu izmenjenog mentalnog stanja“, dodajući da to uključuje "slučajeve poremećaja raspoloženja u psihozi i oštećenje kognitivnih funkcija“.
"Ne znamo nužno uzroke te neurotoksičnosti", rekao je. "Može biti da virus inficira mozak, to može biti da imunološki odgovor na virus oštećuje mozak, ili to može biti krvotok mozga. Svi ti mehanizmi u ovom trenutku izgledaju verovatno."
