Povišen krvni pritisak u tridesetim godinama značajno povećava rizik od kognitivnog propadanja i demencije u poznijem životnom dobu, pokazalo je novo istraživanje.
Već dugo je poznato da povišen krvni pritisak utiče na funkcionisanje mozga. Ali, nova studija sprovedena na Univerzitetskom koledžu u Londonu pokazala je da šteta od povišenog pritiska nastaje decenijama pre nego što se simptomi kognitivnog propadanja pojave.
Prepoznajte simptome: OVO treba da znate o visokom pritisku
Rezultati studije u kojoj je 500 osoba praćeno od rođenja, u martu 1946, do sada, pokazali su da je za mozak naročito opasan povišen krvni pritisak u ranom zrelom dobu, između 36. i 53. godine.
Pošto hipertenzija nema očigledne simptome sve dok ne bude prekasno, tek je svaka druga osoba svesna da je pod povišenim rizikom od ovog stanja.
Lekari zato podsećaju na važnost redovnog merenja krvnog pritiska, čak i za osobe koje se osećaju sasvim dobro, i to već od poznih dvadesetih godina.
"Naši nalazi, zahvaljujući ovoj grupi plemenitih dobrovoljaca koji su čitav život posvetili učešću u naučnom istraživanju, pokazali su da povišen krvni pritisak u tridesetim godinama ima razarajući uticaj na zdravlje mozga četiri decenije kasnije", kaže profesor Džonatan Šot koji je vodio ovo istraživanje.
"Povišen krvni pritisak između 36. i 53. godine značajno utiče na smanjenje zapremine mozga i propadanje sive materije u poznijem životnom dobu", objasnio je dr Šot.
Šta možete da uradite? Ne odmahujte rukom, merite pritisak redovno, a ako vam je postavljena dijagnoza hipertenzije, redovno uzimajte terapiju i pridržavajte se saveta lekara.
