Sigurno vam se nekad desilo da vam se ruka trzne nekontrolisano ili da vam "zaigra" oko, tj. da imate osečaj treperenja? Ako jeste, nema potrebe da paničite, evo zašto se to dešava.
Ovi suptilni trzaji mogu da potraju dva-tri minuta ili duže, a javljaju se povremeno - dakle, trzaji ne traju sve vreme.
Reč je o nevoljnim pokretima koji uplaše mnoge ljude, pa brže-bolje odu kod neurologa sa pitanjem šta im je. Nema potrebe za panikom jer se to uglavnom dešava kada su vam umorne oči.
"Ljudi se uplaše zbog toga, ali to je sve benigno i nije ništa patološki", kaže dr Erik Sorenson.
Ti trzaji su mali električni „nesporazumi“ između mozga i tela. Postoji povezanost između trzaja i amiotrofične lateralne skleroze (ALS), i to je razlog zašto ovi nevoljni trzaji uplaše ljude, ali u većini slučajeva je to potpuno bezopasno.
Dr Sorenson ove nevoljne trzaje, kad "zaigra" mišić oka, naziva sindromom benigne fascikulacije (BFS).
Iako je to tehnički neurološki poremećaj, BFS je veoma uobičajen i gotovo svakome od nas se dogodi barem jednom tokom života.
"Ono što se uobičajeno dešava, kada sami kontrolišete pokrete, je da mozak šalje poruku niz kičmenu moždinu, govoreći mišićima šta da rade", objašnjava dr Sorenson.
Električne "poruke" koje mozak šalje se prenose u telo nervnim ćelijama u kičmenoj moždini, a odatle se prenose dalje na mišiće, stimulišući ih na pokrete.
"Te nervne ćelije su kao baterija. Kada se isprazne, ne samo da ne reaguju dobro, već ih je potrebno napuniti, odmaranjem".
Dr Sorenson objašnjava da se periodično "nešto desi duž tog nerva što pošalje signal u membranu i napravi spontanu reakciju", odnosno trzaj o kojem govorimo.
Naučnici nisu sasvim sigurni zašto se ti iritiantni trzajevi dešavaju baš na mestima na kojima se dešavaju, a najčešće ih osećamo duž trepavica (kada nam "zaigra" mišić oka), ruku ili potkolenica (u listu noge).
Ipak, stručnjaci sumnjaju da neke faktori u okruženju mogu da budu okidač za ove kratkoročne tremore.
Elektroliti, posebno kalijum i magnezijum, imaju veoma važnu ulogu u tim nervnim otpuštanjima.
Kada je nivo kalijuma ili magnezijuma previše nizak, to ometa proces otpuštanja električnih signala i onemogućava ponovno punjenje neurona.
"Smatra se da unošenje velikih količina kofeina, nedostatak sna i manjak fizičke aktivnosti mogu da dovedu do toga da se ovi trzaji češće javljaju".
Stručnjaci kažu da je loša vest što ne možete ništa da uradite da sprečite trzaje kada počnu da se dešavaju, ali zato postoji prevencija kojom možete da izbegnete da do toga uopšte dođe.
Ono što treba da radite je da spavate dovoljno, da pazite na nivo kalijuma i magneziju u telu, da pijete dosta tečnosti i da se često istežete, a poželjno je i da budete fizički aktivni.
