Nedovoljno fizičke aktivnosti i kretanje su pokazatelji da može doći do prerane smrti.
Svako od nas ima drugačije životne navike koje mogu da se, kako dobro, tako i loše odraze na naše zdravlje. Brz način života i preveliki stres dodatno podstiču starenje, ali su i pokretači potencijalnih bolesti i prerane smrti.
Britanski stručnjaci došli su do otkrića da se motoričke funkcije, kao što su koordinacija pokreta, brzina, gipkost, ravnoteža i izdržljivost, od 65. godine života sve više pogoršavaju, a njihovo zanemarivanje povećava rizik od prerane smrti.
Istraživači su posmatrali sedam različitih funkcija koje bi mogle da otkriju da li će osoba prerano doživeti smrt. To je uključivalo svakodnevne funkcije kao što su kuvanje, korišćenje toaleta, kupovina i oblačenje. Ostale funkcije ticale su se toga koliko je vremena potrebno da se ustane sa stolice, brzina hoda i snaga stiska ruke.
Stručnjaci su se osvrnuli na podatke ljudi iz perioda od 1958. do 1988, čija se starosna granica kretala od 35 do 65 godina i uporedili ih sa statistikama od 2007. do 2016, a koji su se odnosili na svakodnevne životne navike i različite veštine. Takođe, zabeležili su smrtne slučajeve u toku 2019. godine koji su nastali zbog navedenih uzroka. I za kraj u obzir su uzeli uticaje spoljnih faktora kao što su društveni, biološki i zdravstveni.
Otkrili su da je loša motorička funkcija povezana sa povećanim rizikom rizikom od smrtnosti. Pa tako, 22 odsto njih je prerano umrlo zbog nedovoljne fizičke aktivnosti i nedovoljno kretanja, 15 odsto zbog manjka snage u mišićima, a 14 odsto zbog preteranog sedenja. Kada je reč o svakodnevnim aktivnostima kao što su kuvanje i kupovina hrane, poteškoće u obavljanju ovih stvari su porasle za 30 odsto.
Analiazirajući ponašanje hiljade pacijenata kako bi procenili rizik od prerane smrti, lekari su otkrili sedam faktora:
- Vreme potrebno da se ustane sa stolice
- Brzina hodanja
- Snaga hvatanja
- Vreme oblačenja
- Korišćenje toaleta
- Odlazak u kupovinu
- Kuvanje
