Gojaznost je hronična bolest koja može da ubije, upozorio je lekar - "O tome ne govorim, već vrištim već 15 godina"!
Zašto je ljudska vrsta sve gojaznija, od mališana do odraslih, kako se izboriti sa debljinom i smršati, i šta nas na tom putu najviše koči? Odgovore na ova pitanja dao je prof. dr Tomislav Franić iz Klinike za psihijatriju KBC-a u Splitu.
Deca su nam sve gojaznija, i prof. dr Franić u intervjuu za "Slobodnu Dalmaciju" navodi da uzroke možemo da prepotstavimo, i da je moguće da su društvene promene bitno uticale na to.
"Jednostavnim rečnikom mislim da deca, a i mi odrasli, jedemo nutricionistički neuravnoteženo, da sve više jedemo nezdravu hranu, na nekvalitetan način i u nekvalitetnim količinama. Istovremeno, naša fizička aktivnost je sve manja a mnogi nisu svesni toga da je gojaznost najmanje estetski problem. Ona je hronična bolest koja ugrožava celokupno zdravlje i može da se završi ozbiljnim posledicama među kojima je i smrt", rekao je on.
Postoji velika i zabrinjavajuća povezanost između naše težine i raspoloženja. Gojaznost, depresija i anksioznost su usko povezane, i ponekad je uzaludno pitati šta je uzrok čemu.
"Kad je reč o poremećajima ishrane najčešće je fokus na anoreksiji i bulimiji, poremećajima koji jesu teški ali statistički gotovo zanemarivi u poređenju sa epidemijom debljine. Obično se u vezi s ova dva poremećaja obavezno u lečenje uključuje psihijatar, dok se kod drugih poremećaja psihijatar ni ne konsultuje. Gojaznost je najčešće posledica, ili uzrok depresije, ja o tome ne govorim već vrištim već 15 godina. Prekomerna gojaznost je apsolutno povezana sa psihičkim poremećajima, ali se lečenju pacijenata ne pristupa adekvatno, ako se ne vidi psihička komponenta problema."
Prof. dr Franić podvlači da depresivna deca imaju više šanse da postanu gojazna, a gojazna deca imaju veće šanse da postanu depresivna. Taj ciklus nastavlja se i u odrasloj dobi, a posebno zabrinjava to što ljudi ne prepoznaju atipične forme depresije i njihove manifestacije.
"Posebno je važno naglasiti i osvestiti ovde jednu manifestaciju depresije koju mi psihijatri nazivamo atipična depresija. Obično ljudi o depresiji ako i znaju nešto razmišljaju kao o poremećaju sa sniženim raspoloženjem ali i gubitkom apetita i nesanicom. Postoji nešto što se zove atipična depresija, kada osoba od svojih crnih depresivnih misli i depresivne sadašnjosti beži u prejedanje i spavanje kao način suočavanja odnosno bežanja iz svoje patnje. Mogući su i anksioznost, nisko samopouzdanje..."
Ljudi koji pokušavaju da smršaju uglavnom se fokusiraju na ishranu i vežbanje, a potpuno zanemaruju druge aspekte svog života koji mogu uvelik da zakomplikuju proces gubitka viška kilograma. U mršavljenju i lečenju gojaznosti nude se razne dijete, tretmani, operacije, smanjivanje želuca...
"Industrija lečenja debljine je sve veća. A raste paralelno s rastom industrije proizvodnje debljine. Ja to obično nazivam efektom čaja za mršavljenje. Uvek kada kupite neki preparat ili odete na proceduru lečenja debljine, sitnim slovima će negde pisati da se ipak morate pridržavati određenih navika u ishrani ili životu. I naravno, ako sam platio novac, da ću makar i podsvesno uneti tu promenu u život. Sve do prve stresne situacije koja će mi pažnju usmeriti u drugom smeru. Govorim ovo kao gojazna osoba koja je u adolescenciji prošla suludu, samoosmišljenu dijetu sa skidanjem 30 kilograma za tri meseca. I naravno, sve se to vratilo", rekao je on.
Prof. dr Franić kaže da su uravnotežena ishrana i fizička aktivnost način da se borimo sa već postojećom gojaznošću, ali ćemo se tu naći tek ako su zakazale preventivne aktivnosti.
"One sežu i do javnog zdravlja, sve do kontrole i ograničenja u proizvodnji nezdravih prehrambenih proizvoda ili prekomernom sadržaju šećera, soli i slično. Ali svaki parcijalni pristup daće kratkotrajno, ne dugoročno, rešenje. Ako imamo neku depresiju ili anksioznost na koje ne obraćamo pažnju, mršavljenjem će one biti kratkotrajno rešene jer ćemo imati bolju sliku o sebi, ali uskoro će se vratiti i pogoršati. Često je baš to uzrok famoznog jo-jo efekta. A opet, ako je psihički problem posledica gojaznosti, ima mesta za psihijatrijsku i psihološku podršku. Tada se mora rešiti najpre psihičko stanje, a važno je da osvestimo jedan širi sociološki i pedagoški fenomen", rekao je on.
O čemu je reč? Brze društvene promene dovele su i do promena u načinu života ali i odgoja dece. I svi zajedno živimo sedentarni život bez aktivnosti, sedimo ispred ekrana, imamo nedostatak energije, apatiju... Potrebno je ciljati uzročni poremećaj jer su gojazne osobe, i deca, na meti zlostavljanja.
"Vršnjačko vređanje pa i zlostavljanje je sve veći problem, osobito vređanje, isključivanje i zlostavljanje preko društvenih mreža. A ko su žrtve tih zlostavljača? Pa oni koji su različiti i čija je različitost uočljiva, a onda i njihova reakcija na zlostavljanje vidljiva jer u svojoj emocionalnoj patnji ne mogu da je sakriju ili kontrolišu. Ali moguće je poslati poruku da nisu oni problem, da se ne bi pojačao osećaj samooptuživanja", rekao je on.
Za kraj, na pitanje da li je debljina tigar u kavezu, jer se nikada ne može potpuno "ukrotiti", rekao je da se slaže. I mnogi ljudi će se složiti s njim.
