Porođaj još jedne žene iz Sremske Mitrovice završio se fatalno, prije godinu dana.
U njemu je pored još jednog ljekara učestvovao i uhapšeni ginekolog kog je Marica Mihajlović otpužila za akušersko nasilje.
Ivana Filipović iz uredne trudnoće, ali komplikovanog porođaja, dobila je sina Vuka koji je živio samo jedan sat. Kako kaže, pedijatar joj nakon svega potvrdio da je ljekar trebalo da učini carski rez, umesto prirodnog porođaja.
Jelena Filipović govorila je o potrescnim scenama sa svog porođaja, a njenu ispovijest prenosimo u cjelosti:
"Odlazim na prijem u porodilište, baš zbog toga što sam prešla termin. Rade mi CTG, dolazi doktorka nakon nekih sat vremena, pregleda me, konstatuje da dilatacija uopšte ne postoji. Radi ultrazvuk da bi vidjela da li je sa bebom sve u redu i nakon urađenog ultrazvuka mi govori da je beba sasvim u redu. Međutim, pošto je moj suprug tada bio pozitivan na koronavirus, ona odlučuje da me zadrži na ginekologiji u izolacionoj sobi, kako bi pratili moje stanje i stanje bebe."
"Užasno počinje da me boli grlo to veče, bivam zagušena, suze mi oči, kao za inat, nedelju naveče dobijam temperaturu, tresE me groznica. Nakon merenja koje pokazuje 38, dolazi sestra i u konsultaciji sa doktorom daje mi injekciju diklofena. U ponedeljak rade mi PCR test, govore kako rezultat neće biti gotov do 14 časova, popodne. Međutim, meni još mnogo ranije puca vodenjak za koji ja odmah primećujem da je tamne boje i da nešto nije u redu. Normalno pozivam medicinsku sestru, ona dolazi i govori kako će me doktor uskoro primiti."
U pola 10 ujutru doktor me prima u ambulantu, pregleda i konstatuje da postoji dilatacija dva do tri prsta i govori kako je plodova voda veoma zelena. Nakon pitanja medicinske sestre koja je tu bila prisutna, šta dalje da radimo, on odgovara da se pošaljem na stimulaciju, odnosno indukciju. Tu je znači doktorka M, koja samo stoji eventualno ako me pregleda i to je to.
Doktor u nekom momentu pokušava da mi stisne laktom stomak. Znači krenuo je. Ja onako koliko god sam mogla da se suprostavim, mada u tom momentu nisam ništa mogla iz razloga zato što mi je nos bio začepljen, teško sam disala, dvije noći nisam spavala kako treba, imala sam temperaturu. Dakle, bila sam jako iscrpljena za sam porođaj, a ne nešto drugo. U tom momentu počinjem jako da kašljem, na osnovu čega babica njemu samo ovako odgurne ruku i kaže, doktore, ni slučajno to se tako ne radi. Sva sreća on uzmiče, ali govori babici kako treba da mi da još indukcije, da bi se što prije porodila. I ona mu na to govori, pa pobogu nećemo dodavati ničega više, ne želite da ženi pukne materica.
Ovo je bilo sasvim dovoljno. Babica priziva doktora MM, koji je tada C-šausta ginekologija, znači tek tada. On ulazi i stoji pored ovog doktora kojeg sam već pominjala. Pokušavamo nekako da me porodimo, ja u suštini sve sama radim, nisu oni tu nešto angžovani. Beba konačno izlazi, ja je uopšte ne vidim, znači bukvalno samo na blic, i odmah je nose pedijatru, da je spase. Nisam čula plač, bio je jako modar, kako mi je rečeno, i tražila sam da vidim svoju bebu.
Ona je mene samo pitala, da li ste sigurni da to želite. Pritom moram da naglasim da nikakvu medicinsku sestru na porođaju nisam imala. Znači imala sam neke žene koje su provirivale na vrata, i to je to. Ja sam rekla naravno da želim, to vam je kod nas poprilična procedura. Vi morate da ispoštujete gomilu nekih papira da biste vidjeli svoje mrtvo dijete.
A onda je uslijedio najpotresniji trenutak:
"Doktor mi donosi te papire, ja ih potpisujem. Onda dolazi ona, nosi dječaka, koji je onako okupan, ali je modar, plav. I drži ga u naručju. Ja pitam je li to moj sin? Ona kaže jeste. Bukvalno izgledao kao da spava. To mi ono... Ja ga tu mazim. Oni meni čak nisu dali ni da ga pridržim. Znači držala ga je ona, valjda mislila da sam nesposobna za tako nešto. Nije mi čak dala ni 5 minuta nasamo s njim da ostanem. Ja sam ga tu mazila i onda su ga samo sklonili."