Beograđanin Goran, živi u izraelskom kibucu, a pukom srećom, on i porodica preživeli su upad pripadnika Hamasa u njihovo naselje.
Beograđanin Goran Mekić, koji živi u izraelskom kibucu Magen, koji je samo četiri kilometra udaljen od granice sa Gazom, opisao je dramatične trenutke koje su on i njegova porodica doživeli nakon što su Hamasovi militanti upali u njihovo selo u subotu. Svoju šokantnu ispovest o tome kako je preživeo masakr objavio je na Fejsbuku i sa zabrinutošću se zahvalio svima koji su mu pisali.
Njegovo saopštenje prenosimo u celosti:
Društvo, pre svega želim da se zahvalim svima koji su pisali, zvali, pitali... Zaista nisam mogao ništa da odgovorim i napišem. Sav fokus je bio bukvalno na preživljavanju, a kasnije i na druženju sa voljenima. I zaista sam bio zatrpan porukama.
Posle 48 neprospavanih sati u ponedeljak, naš kibuc je evakuisan pod vojnom pratnjom. Sada smo bezbedni.
U kibucu je ostalo mnogo vojnika i oko 20 civila koji su mobilisani i pristupili snagama bezbednosti. Za sada imamo svu pomoć koja nam je potrebna. Mnogo je volontera, terapeuta i drugih koji rade sa nama 24 sata dnevno i stoje nam na raspolaganju.
Trenutno smo fokusirani na decu, prijatelje koji su ovde i koji su izgubili svoje najmilije, a takođe pokušavamo da dođemo sebi.
Mnogi poznanici, ljudi, deca, prijatelji, kolege više nisu među živima ili su kidnapovani. Deca su ostala bez školskih drugova, učitelja, prijatelja. Časovi su prepolovljeni.
Eškol je mala opština pored Gaze. Oko 12.000 ljudi i većina njih se lično poznaje. Svako ima nekoga koga je izgubio. Ili koga su Hamas i Islamski džihad kidnapovali i odveli u Gazu.
Preko 1.300 ljudi je ubijeno, preko 3.500 ranjeno, a preko 15 kidnapovano. Među njima ima beba, dece, bolesnih i starih. Ljudi sa kojima smo se do juče smejali, družili, radili.
Moj Dejan (22) ostao je do 5 ujutru kod prijatelja u kibucu Nir Oz čija je porodica ubijena u 6.30.
U kibucu Nativ Hasarara ubijeni su roditelji Mijinog (26) dečka, kod kojih je mnogo puta spavala. Mia je trenutno u Africi gde volontira. A kad se vrati biće mobilisana.
Moja Danijel (16,5) se preko kamere oprostio od prijatelja iz kibuca Beeri, čiju su kuću zauzeli teroristi dok su on, njegova braća i roditelji bili u skloništu. Držali su sigurnosnu bravu na vratima sefove (skloništa, koje imaju skoro svi stanovi i kuće u Izraelu), dok su teroristi Hamasa zapalili ono što su unutra našli i pucali na ta vrata. Spasila ih je samo puka sreća.
Nestala je Danijelina drugarica iz razreda, sa kojom je sledeće nedelje trebalo da ide u Aušvic.
Najmlađi sin Ofir (12) video je snimak školskog druga (12 godina) iz kibuca Nir Oz kojeg palestinski civili odvode u Gazu.
Danijel je bio sa majkom 50 metara od mesta gde se sve dogodilo. Dejan je bio sam u svojoj kući u kibucu, kao i moj tata, naoružan samo noževima.
Za razliku od drugih kibuca i naselja, mi u Kibucu Magena smo imali neverovatnu sreću. U suprotnom, i mi bismo bili zbrisani.
Nemam dovoljno reči da opišem kroz šta smo prošli. Pokušaću da objasnim šta se dogodilo tog kobnog jutra u mom kibucu.
Oko 6 sati ujutru probudile su nas rakete iz pravca Gaze, na koje smo već delimično navikli. Uz zvuk sirena otišli smo do skloništa. Niko nije imao pojma šta će se dogoditi samo nekoliko minuta kasnije.
Najmlađi sin Ofir (12) video je snimak školskog druga (12 godina) iz kibuca Nir Oz kojeg palestinski civili odvode u Gazu.
Momak iz civilne odbrane kibuca i moj dobar prijatelj (Eran Coref) odlučio je da sa oružjem ode do tačke iznad bazena odakle se vidi ceo pojas ispred Gaze (od Gaze smo samo 4 km) .
Tada je video oko 70 naoružanih terorista na motorima i automobilima samo nekoliko metara od zapadne ograde kibuca. Svi su imali duge cevi i RPG rakete. Eran odmah otvara vatru na njih, a ubrzo mu se pridružuje desetak pripadnika kibuca koji su u tom trenutku imali oružje u kući.
Prva su došla njegova dva brata i sin njegovog mlađeg brata, a za njima ostali. Uprkos njima, teroristi uspevaju da uđu u naš kibuc, dižući u vazduh ogradu raketom. Čovek koji je odgovoran za bezbednost kibuca, Baru Kohenen (72 godine), zatim se svojim automobilom ubacuje direktno u teroriste koji su ga pogodili raketom. Zbog zadobijenih povreda, Baruhu je kasnije amputirana noga. U unakrsnoj vatri pokušavajući da ga spase, jedan pripadnik kibuca, Av Fleisherer, je pogođen u leđa, a kasnije je preminuo od zadobijenih povreda.
Drugi član kibuca, Nadav Rot, pogođen je u rame i do sada je već imao par operacija.
Ta mala hrabra grupa od 10 civila držala je teroriste, njih oko 70, 7-8 sati dok prvi vojnici nisu došli u kibuc. Dodaću i to da su 2 grupe terorista, njih stotinak, prošle pored južne i severne ograde kibuca i nastavile sa napadima na druga naselja.
Ofir se zadesio kod mene tog jutra, tako da smo ostali u kući sa oružjem jer je naša kuća prva do severne ograde kibuca.
"Tata, ako pogineš, mogu li da upotrebim tvoje oružje...“ reči su koje mi još uvek zvone u ušima.
Pored navedenog, juče je pronađeno telo još jednog pripadnika kibuca (Ofir) koji se vraćao kući oko 8.30 i kojeg su teroristi Hamasa uhvatili, izvadili iz automobila i likvidirali. Jedna kuća u kibucu pogođena je raketom. Teroristi su takođe pokušali da napadnu kibuc u nedelju, ali su odbijeni. Ljudi i deca, muškarci i žene, stari i mladi, cele porodice su pobijeni, živi spaljeni.
Ubijali su decu pred roditeljima i roditelje pred decom
Kibuc Nir Oz, Beeri, Nirim, Kfar Aza, Nahal Oz i drugi su sravnjeni sa zemljom dok smo mi bukvalno imali sreće. Ne želim da mislim šta bi bilo sa nama da je Eran otišao malo kasnije da vidi šta se dešava. Da je, na primer, Dejan ostao kod tog druga ili da je otišao na zabavu na kojoj se dogodio masakr. Da su Danijel ili Mia odlučili da prenoće kod prijatelja/dečka.
Da su ove dve grupe terorista sa svojim civilima odlučile da uđu u kibuc sa strane. Neverovatna sreća i hrabrost tih ljudi (među kojima je bilo i par devojaka) bukvalno su spasili moj Kibuc od klanja terorista. Nažalost, mnogi nisu preživeli.
Trenutno ne pratim vesti. Želim da decu i sebe što manje izložim informacijama. U ovim trenucima trudimo se da budemo zajedno sa prijateljima i drugovima koji su preživeli. Sve u svemu, još jednom bih vam se zahvalio na interesovanju i brizi", poručio je Goran na Fejsbuku.
Bonus video: