Situacija oko Bahmuta se sve više komplikuje, a taktika postaje ključna.
Prvi put u osam meseci, Rusi su na korak od osvajanja ukrajinskog grada, iako malog koji je već napustilo više od 90% predratnog stanovništva. Ukrajinska odbrana u istočnom gradu Bahmutu i oko njega je pritisnuta kombinacijom intenzivne artiljerijske, minobacačke vatre i vazdušnih udara i značajnog angažovanja kopnenih snaga, kako ruskih redovnih tako i boraca privatne vojne kompanije Vagner, prenosi CNN u analizi.
Ako i kada Bahmut padne, možda će biti primamljivo zapitati se da li su ruske snage nešto naučile iz grešaka koje su do sada napravile u ovom sukobu i konačno iskorišćavajući svoju superiornost. Odgovor: verovatno ne. Mik Rajan, bivši australijski general i autor biltena VarIn kaže da bi "oružane snage Ukrajine mogle odlučiti da su postigle sve što su mogle tako što su ostale na svojim odbrambenim lokacijama oko Bahmuta, i da je očuvanje snaga važnije za bitke koje slede.”
Ali ukrajinsko povlačenje nije katastrofalno ako se izvede na uredan način. "To bi trebalo tretirati kao rutinsku taktiku, a ne kao predznak katastrofe“, kaže Rajan. Ukrajinci su iskoristili Bahmut da nanesu ogromne gubitke napadačkim snagama: po nekim procenama u odnosu 7:1. Dolazi trenutak kada je pametnije povući se nego trpeti sve veće gubitke i morlani udarac predaje stotinu, a možda i hiljadu opkoljenih ukrajinskih vojnika. Za Ukrajince je suđenje taj trenutak kritičan. Ali za Ruse, zauzimanje Bahmuta ne bi promenilo fundamentalne nedostatke u njihovoj kampanji.
Baražna vatra
Bitka za Bahmut u izvesnoj meri ukazuje na to da Rusi menjaju svoj način ratovanja, ili bar pokušavaju da to urade. Oni se i dalje oslanjaju na masivne baraže indirektne vatre (artiljerija i haubice, rakete, vazdušno bombardovanje) da bi razbili odbrambene položaje. To je bila taktika u gradovima Marijupolju, Severodonjecku i Lisičansku prošle godine. Ukratko: ne ostavljajte ništa što se može braniti. Da se podsetimo reči maršala iz Staljinovog doba Georgija Žukova: "Što duže traje bitka, više sile ćemo morati da upotrebimo. Ali takva uporna vatra zahteva efikasan logistički lanac. Ruske snage se i dalje bore po tom pitanju.
Uloga Vagnera
Kampanja za zauzimanje Soledara u januaru, a sada i obližnjeg Bahmuta, izašla je iz istog plana, ali sa jednim značajnim i jezivim izuzetkom: talasi pešadije koje je regrutovala Vagner grupa Jevgenija Prigožina da preplave ukrajinsku odbranu.
Prigožin je jednostrano delovao kako bi osramotio rusku vojsku i pokvario sopstvenu reputaciju. Vagnerovi borci koje su zarobili Ukrajinci rekli su za CNN da nemaju gotovo nikakvu koordinaciju sa redovnim ruskim snagama, osim artiljerijske podrške, pošto su u stotinama i hiljadama poslani napred na ukrajinsku liniju vatre. Prigožin se prošle nedelje hvalio da će front pasti ako Vagner napusti Bahmut. Postoje i znaci da su Rusi koristili više pešadije u svojim neuspešnim naporima da napreduju u Vuhledar, opet uz velike gubitke.
Kao da Rusi jure, ali ne da integrišu novu dimenziju u svoju borbu: preplavljuju ukrajinsku odbranu talasom za talasom topovskog mesa – i prihvataju stopu žrtava do 80 odsto u tom procesu. Ovako razarajući procenat žrtava je neodrživ duž linija fronta koje se protežu na hiljade kilometara. Za neke analitičare takvi gubici znače "već postoje uslovi za rusku vojnu pobunu velikih razmera“.
Opsesija
Bahmut je postao opsesija za Ruse u odsustvu napretka na drugim mestima, daleko iznad bilo kakvog strateškog obrazloženja. Uznemireno što je Prigožin uzimao bukete dok je uzimao palice, rusko Ministarstvo odbrane počelo je da sipa još snaga u to područje. Ali fokus na Bahmutu je možda koštao ruske operacije na drugim mestima. Umesto trijumfa ruskog generalstva, naporna kampanja zauzimanja Bahmuta, koja je prvi put napadnuta pre nekih 10 meseci, ilustruje očajničku potrebu za "pobedom“ – bilo kojom pobedom – bez obzira na šire bojno polje.
Takvi nedostaci se ne leče preko noći. A preopremljenost formacija i struktura u jeku rata nije idealno, ali još manje kada nedostaje kompetentnih komandira srednjeg nivoa. Gubitak pukovnika i potpukovnika doprinosi ruskim nevoljama.
Bahmut nema strateški značaj
Rusija je "odgovorila na borbe na bojnom polju u Ukrajini okrenuvši se svom prethodnom modelu postavljanja velikih vojnih snaga“, kaže Institut za moderni rat. "Ovo na neki način odražava napetost između ruske potrage za tehnološki sofisticiranim načinom rata i njene dugogodišnje pristrasnosti za jednostavnu, robusnu masu.
Ta hrapava masa je svakako nanela velike gubitke ukrajinskim jedinicama u poslednjih nekoliko meseci, a neki ukrajinski komandanti su doveli u pitanje mudrost da se drže i za Soledara i za Bahmuta. Ali čak i ako se ruska zastava podigne nad ruševinama Bahmuta, može se ispostaviti da je to Pirova pobeda.
Kao što Mik Rajan piše: "Ako Rusi zauzmu Bahmut, oni će hvatati ruševine. To je grad sa minimalnim strateškim značajem, bez gotovo nikakve preostale infrastrukture za podršku okupatorskim snagama. To što su Rusi toliko uložili u njegovo zauzimanje dovoljno govori o njihovoj lošoj strategiji u ovom ratu. Povrh toga, iscrpili su ljude i materijal koji je mogao biti preko potreban u narednim mesecima i kada Ukrajinci budu očekivali kontraofanzivu."