Ako Vladimir Putin samo i pomisli da su granice Rusije ugrožene, može se okrenuti oružju za masovno uništenje.
Vašington post je objavio da je, nakon ruskog napada na Ukrajinu, zaustavljen rad na dva fundamentalna zapadna bezbednosna dokumenta, Strateškom konceptu Alijanse i Strategiji nacionalne bezbednosti SAD. Kako navodi američki dnevnik, oba dokumenta doživljavaju strukturnu promenu koja Rusiju stavlja na mesto primarne pretnje, u američkom dokumentu gotovo rame uz rame sa NR Kinom, koja i dalje ima poziciju strateškog prioriteta.
Paradigma se menja od saradnje do konfrontacije. A znake tog mehanizma već vidimo u odluci NATO-a da rasporedi stalne trupe na istočnoj strani, koje će biti ojačane očekivanim pristupanjem Finske i Švedske i proširiće se od severne norveško-ruske granice do Crnog mora na jugu, a zbog Turske i prema Kavkazu.
Taj koncept podrazumeva i odustajanje od uvoza ruskih energenata, koji će ići postepeno, ali brže od planiranog. To neće biti nova gvozdena zavesa, to će biti fleksibilna, višedimenzionalna odbrambena linija. Ovo pokazuje da su SAD bile u pravu kada su insistirale na Inicijativi tri mora kao modelu bezbednosne i druge saradnje u istočnoj Evropi. Neimenovani, ali visoki zvaničnik EU rekao je za Fajnenšel tajms da nikada u istoriji Unije nije bilo tako bliskih kontakata sa Amerikancima po pitanjima bezbednosti, što je situacija bez presedana, piše hrvatski Globus.
Žan-Baptist Vilmer, direktor Instituta strateških istraživanja francuskog Ministarstva oružanih snaga, ovih je dana napisao: “Rat u Ukrajini okončao je metafizička razglabanja koja su neki ljudi mogli voditi o relevantnosti ili interesu za NATO danas, jasno demonstrirajući zajedničku i imperijalnu pretnju.”
Istorijsku prekretnicu ne treba tumačiti kao povratak blokovskog sistema u kome će Rusija i NR Kina biti protivnici NATO-a i EU, a još manje sukoba Istoka i Zapada ili autokratije i demokratije. To je multipolarni sistem u kome nema bezuslovne lojalnosti kao u Hladnom ratu, Južna Koreja će podržavati Zapad, ali će stajati iza svoje politike prema NR Kini, Indija više nije i ne može biti nesvrstana, ali će prilagođavanje politike interesima: sve više signala da bi Nju Delhi, zbog jačanja veza između Moskve i Pekinga, ubrzao smanjenje zavisnosti od ruskog naoružanja okretanjem Francuskoj i Izraelu. Moraće da rade i sa autokratijama, Vijetnamom, na primer.
U ponedeljak, 18. aprila, rat u Ukrajini dobio je novi, tragični element. U ruskom raketnom napadu na Lavov sedam osoba je poginulo, civila, 11 je ranjeno, među kojima jedno dete. Napad je bio u blizini železničke stanice u gradu koji je tačka za dalje usmeravanje izbeglica ka Evropi.
Ruska vojska se reorganizuje kako bi sprovela pomenuti plan “specijalne operacije“, pomoć dvema “narodnim republikama“ koje je Moskva priznala u njihovim punim granicama, a ne na području koje su osvojili tokom sukoba 2014. i 2015. godine. Postizanje tog cilja, uz stvaranje kopnenog koridora do Krima, dalo bi Putinu šansu da proglasi pobedu kod kuće. Ukrajina ne bi priznala okupiranu teritoriju kao deo Rusije, što bi onemogućilo njen ulazak u EU: Unija je prihvatila jednu zemlju sa teritorijalnim sporom, Kipar, i neće ponoviti tu grešku. NATO je san koji je prestao da se sanja u Kijevu.
Analitička kompanija Teneo jezgrovito zaključuje: “Ishod ruske ofanzive na Donbas mogao bi da postane odlučujući za dalje akcije Moskve. Iako je malo verovatna, brza okupacija Luganska i Donjecka, uz minimalne gubitke, mogla bi da podstakne pokušaje proširenja kontrole nad istočnim ili južnim delovima Ukrajine ili čak da obnovi kopnene napade na ključne gradove kao što su Kijev ili Harkov. Uprkos početnim neuspesima vojne kampanje, malo je verovatno da je Putin odustao od maksimalističkih ciljeva da preuzme kontrolu nad prestonicom i zbaci vladu predsednika Volodimira Zelenskog.
Ako se okupacija Donbasa pokaže dugotrajnom i skupom, Moskva bi onda najverovatnije tražila diplomatsko rešenje i dogovorila prekid vatre. Borbena moć Rusije je već znatno oslabila, a dalji gubici bi ograničili izglede za bilo kakav vojni uspeh u bliskoj budućnosti. Sve osim potpune kontrole Luganske i Donjecke oblasti predstavljalo bi ogroman vojni i politički gubitak za Putina. Takav ishod bi mogao da otvori niz scenarija u rasponu od potencijalne upotrebe nekonvencionalnog oružja u Ukrajini do slabljenja Putinove kontrole vlasti kod kuće.”
Bitka za Donbas postaje pitanje svih pitanja aktuelnog razvoja vojne agresije. Sa neoptimističnim procenama jer dva od tri scenarija podrazumevaju nastavak rata. Poslednji od njih otvara pretnju od koje se plaši ceo svet, odstupanje od konvencionalnog rata do rata putem masovnog uništenja, bilo hemijskog, biološkog i/ili nuklearnog. Rusija ima sva tri oružja u svom arsenalu, hemijski je koristila u Siriji kada nije bilo pretnje po njene granice. Putin bi mogao da protumači neuspeh u Donbasu kao pretnju granicama i pribegne oružju za masovno uništenje. Ma koliko opasno bilo koristiti ga u blizini ruskih granica. Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg je već izjavio da bi se prodor oblaka otrova hemijskim oružjem na teritoriju članice smatrao dovoljnim razlogom za pokretanje mehanizma iz člana 5 Severnoatlantskog sporazuma o zajedničkoj odbrani. Napad na Lavov je mračno predviđanje mogućeg razvoja, jer bi i ove bojeve glave mogle da budu napunjene hemijskim agensima koje bi vetar lako mogao da oduva u Poljskoj.
Najl Ferguson, poznati istoričar, upozorava u izjavi Blumberg: “Oni koji prerano proglase pobedu Ukrajine izgleda zaboravljaju da što je gore za Rusiju u konvencionalnom ratu, veća je verovatnoća da će Putin pribeći hemijskom ili taktičkom nuklearnom oružju”.
Ijan Bremer, osnivač i lider “Eurasia Group”, nije optimista. On je prošle nedelje izjavio da ne misli da će se rat završiti.
“U najboljem slučaju, mogli bismo da vidimo zamrznuti konflikt između Rusije i Ukrajine ako Rusija uspe da okupira većinu ili ceo Donbas u narednim nedeljama, što će rezultirati sve većim brojem žrtava i iscrpljenih snaga na obe strane, ali bez mogućnosti suštinskih pregovora. Ali ne mislim da to završava rat. I to svakako ne završava sukob između Rusije i NATO-a, koji će nastaviti da izoluje Rusiju ekonomski, diplomatski i kulturno sve dok je Putin na vlasti.”
Ferguson nije siguran da će bitka za Donbas odlučiti o ratu, ali veruje da još veća tragedija tek dolazi.
“U Hladnom ratu, NATO se nije mogao nadati da će pobediti u konvencionalnom ratu sa SSSR. Zato je imao spremno taktičko nuklearno oružje za lansiranje protiv Crvene armije ako ona uđe u zapadnu Evropu. Danas Rusija ne bi imala nikakve šanse u konvencionalnom ratu sa NATO-om. Zato Putin ima taktičko nuklearno oružje spremno za lansiranje kao odgovor na napad Zapada na Rusiju.”
I kao da ovo već nije dovoljno mračno, profesor Ferguson smatra da je Moskva stavila do znanja da je napad Zapada na Rusiju već u toku. Putin je 16. marta rekao da Zapad vodi rat “ekonomskim, političkim i informacionim sredstvima“, a ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov je nedavno rekao da je “objavljen hibridni, totalni rat“ koji ima za cilj da uništi, slomi, razbije i uguši rusku ekonomiju i Rusiju u celini.
“Upozoravamo da ćemo smatrati vozila SAD i NATO koja prevoze oružje preko ukrajinske teritorije kao legalne vojne mete“, rekao je Sergej Rjabkov, zamenik ruskog ministra spoljnih poslova.
Zbog svega navedenog, izuzetno je važno promeniti strateške odrednice sveobuhvatne bezbednosne politike Zapada prema Rusiji. Nije u pitanju samo vojna dimenzija, ma koliko ona trenutno bila u prvom planu. U pitanju su i finansijski odnosi, jer bilo koji od pomenutih scenarija, osim onog u kome Teneo govori o mogućem diplomatskom rešenju, podrazumeva nastavak zapadnih sankcija Rusiji. Uz moguću dalju eskalaciju, nije isključeno da će u jednom trenutku uvoz ruskih energenata biti pogođen određenim merama. EU je vitalno zavisna od njih, a simulacije poremećaja nafte i gasa pokazuju da bi Unija pretrpela nesrazmerno veću štetu. Zato se govori o mogućem uvođenju carina ili odluci da se novac za isporučenu energiju čuva na rezidentnom računu kome Moskva do daljnjeg nema pristup. Što bi Rusija mogla da proglasi za akt agresije. Ekonomski, ali Lavrov govori o tome, gušenju cele Rusije, pretnji opstanku države, što je dovoljan razlog za upotrebu oružja za masovno uništenje, piše Globus.
Deo EU će pokušati da sačuva kanale komunikacije sa Moskvom, Nemačkom, Francuskom (ako Emanuel Makron ostane na vlasti jer bi Marin Le Pen srušila evropsko jedinstvo na tom prostoru) i Italijom, ali će se i tu graditi ograničenja. Na primer, SAD su poručile Bugarskoj da odloži isporuku borbenih aviona F-16 jer nisu sigurne da novi delovi njihove opreme neće pasti u ruke Rusije. Što će Sofiju, koja menja svoj strateški interes od Rusije ka NATO, dovesti u situaciju da mora brže da menja politiku, ma koliko se Socijalistička partija zalagala za veze sa Moskvom. Nemački SPD je već pokrenuo preokret.
Nestabilnost sa istoka, stalna pretnja, potreba za jačanjem severoistočnih veza na istočnoj strani, procesi su sa kojima ćemo morati da živimo u narednom periodu. Kao i kod inflacije koju je direktno podstakao ruski napad na Ukrajinu.
Globalna finansijska kriza 2008. bila je opasna, a kriza evra ozbiljna, kriza javnog zdravlja potresla je svet kao malo šta drugo. Ali u sva tri slučaja mogli bismo da razmišljamo o izvesnom, verovatnom završetku krize. Promena ruske strategije dovodi nas u period kada je nemoguće reći koliko će to trajati, koji će se procesi odvijati, u kakve će nas probleme uvesti i da li uopšte ima svetla na kraju tunela. Jer, to je suština promene koncepta saradnje sa konfrontacijom.
(MONDO)