Nemački kancelar, Olaf Šolc, na bezbednosnoj konferenciji u Minhenu 19. februara, predložio Zelenskom da odbije da uđe u NATO i da zemlju proglasi neutralnom.
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski nekoliko puta je iskazao spremnost da Ukrajina odustane od članstva u NATO, to je rekao 7. marta za američku televiziju ABC, a dve nedelje kasnije u intervjuu koji je emitovala ukrajinska televizija. Mnogi sada postavljaju pitanje zašto to nije rekao ranije i pre ruske invazije, kada je još bilo vremena i mogućnosti da do tog rata ne dođe?
Osim odricanja od članstva u NATO-u, Moskva je od Kijeva zatražila i sprovođenje Minskog sporazuma iz 2015. godine, koji su ukrajinske vlasti odbile da sprovedu. Jedan od važnih sastanaka u kome je još pre ruske invazije nuđeno Zelenskom da odbije ulazak u NATO i zemlju proglasi neutralnom, dogodio se u Minhenu, 19. februara. Konkretno, prema pisanju američkog Volstrit džurnala, nemački kancelar je ukrajinskom predsedniku na bezbednosnoj konferenciji u Minhenu, predložio da odbije da uđe u NATO i da zemlju proglasi neutralnom. Šolc je prethodno posetio Kijev i Moskvu 14. i 15. februara, gde je razgovarao sa Zelenskim i Putinom, pa je njegov predlog zapravo poslednji očajnički pokušaj evropske politike da spreči rat.
"Šolc je napravio poslednji pokušaj da se postigne rešenje između Moskve i Kijeva. On je 19. februara u Minhenu rekao Zelenskom da Ukrajina treba da odustane od svojih NATO aspiracija i da proglasi neutralnost kao deo šireg evropskog bezbednosnog sporazuma između Zapada i Rusije. Sporazum bi potpisati predsednik Putin i predsednik Bajden, koji bi zajedno garantovali bezbednost Ukrajine“, preneo je VSJ.
Zelenski je, međutim, odbacio Šolcov predlog, rekavši da se "Putinu ne može verovati da će podržati takav sporazum“ i da "većina Ukrajinaca želi da uđe u NATO“.
"Njegov odgovor ostavio je nemačke zvaničnike zabrinute da su šanse za mir izbledele", navodi američki list.
Mir je trajao samo pet dana od sastanka u Minhenu: već 24. februara počeo je rat.