Jelena Dokić odlučila je da pred kamerama ispriča sve o nasilnom ocu Damiru koju ju je psihički i fizički zlostavljao.
Bivša srpska teniserka Jelena Dokić ne ustručava se da priča o svojoj teškoj životnoj priči i odlučila je da nove detalje otkrije i u dokumentarnom filmu "Nesalomiva" koji će uskoro biti objavljen. U pitanju je gotovo ekranizacija njene istoimene knjige iz 2017. godine u kojoj je hrabra Jelena Dokić do detalja opisala kroz kakvo je fizičko i psihičko zlostavljanje trpela zbog svog oca Damira, inače njenog trenera.
Njena teniska karijera bila je u usponu tokom devedesetih kada je bila najbolja juniorka sveta, a 1998. godine osvojila je i US Open za devojčice. Uz to, počela je da "krči put" ka uspesima u seniorskom tenisu pobeđujući i najbolju igračicu sveta Martinu Hingis na Vimbldonu, zbog čega su joj svi predviđali da će biti nova teniska zvezda.
Stigla je do polufinala Vimbldona sa samo 17 godina, bila je četvrta na svetu sa svega 19, ali nažalost nije mogla da održi takav kontinuitet. Najveći razlog za to je veliki pritisak njenog oca Damira koji ju je uz to fizički i psihički zlostavljao. Godinama se zato borila sa depresijom i zato je odlučila da govori o tako bolnoj temi pred svima, kako bi ukazala i roditeljima kako ne treba da se nose sa karijerama svoje talentovane dece. Kako kaže, nema dela kože koji nije bio u masnicama kad je ljut...
"Otac mi je često govorio „nemoj ništa da pričaš, ćuti ili ću te ubiti“. Ja do svoje 33 godine nisam znala da se nasmejem. Ljudi često žele da budete savršeni, posebno u sportu, a to je nemoguće. Život nije savršen. Bila sam ranjiva i mislila sam da je to moja slabost. Sada sam svesna da je to moja snaga", pričala je Jelena Dokić u jednom intervjuu.
Pogledajte i detalje dokumentarnog filma "Nesalomiva" u kojoj će javnost biti bliže upoznata sa torturom kroz koju je morala da prođe zbog nasilnog oca:
Zlostavljao me je i izbacivao na ulicu
Jelena Dokić u suzama ispričala šta joj je otac radio: Nema mjesta na koži koje nije bilo u masnicama
"Kada sam počela da igram tenis i udarila prvu lopticu, otac me je tukao. Stvari su postajale gore iza zatvorenih vrata... Posle tog polufinala Vimbldona sam sedela u sektoru za igrače, plakala. Otac je vikao da sam obrukala porodicu tim porazom. Nije mi dozvolio da odem u hotel, već mi je rekao da se snađem, da spavam na ulici ili šta god, da ne mogu da se vratim. Nisam imala gde, ostala sam tu, čekala da svi odu i spavala sam u tom sektoru za igrače. Našli su me usred noći jer su tada čistili taj sektor", prepričala je Jelena.
"Otečene i krvave potkolenice, u modricama. Cele noći sam bila šutirana oštrim cipelama zbog poraza. Imala sam samo 17 godina. Dan-danas osećam bol u potkolenicama zbog tog prebijanja. Zbog svake rane postoji ožiljak. Preživela sam, ali nažalost ne preživi svaka žena ili devojka i to je mučna stvarnost. Pričam sve ovo zbog njih, za njih se borim, za one koje nemaju glas".
Htela da sebi oduzme život
Zbog velikih problema da depresijom i anksioznošću Jelena je otkrila da je u aprilu 2022. godine razmišljala da oduzme sebi život. "Umalo sam skočila sa balkona na 26. spratu 28. aprila 2022. godine. nikada neću taj dan da zaboravim. Sve je u magli, nema tona, slike, ništa nema smisla. Samo suze, tuga, depresija i bol. Konstantno sam plakala prethodnih šest meseci, krila sam se u kupatilu i brisala suze. Život mi je bio u rasulu, samo sam htela da bol i patnja prestanu. Ne znam ni sama kako sam povukla sebe sa ivice tog dana. Profesionalna pomoć mi je spasila život. Nije lako ovo pisati, ali sam ja osoba koja je otvorena, iskrena i ranjiva i verujem da deljenje naših priča pomaže da prođemo kroz to i da se međusobno pomažemo."
"Na putu sam oporavka, neki dani su bolji, nekad napraviš korak unapred, nekad unazad, borba traje. U redu je da si tužan, ali moraš da se boriš. To me motiviše. Nemojte da se stidite svojih osećanja, samo verujte", ispričala je Dokićeva nedavno.
"Dobro pogledajte ovu fotografiju"
"Jedino pitanje je - da li se nešto promenilo u 20 godina? Toliko sam ljuta, tužna i razočarana zbog straha, nasilja, zlostavljanja i ubijanja koje žene i devojke trpe od ruku muškaraca. Ove moje slike su od pre 20 godina. Ceo svet se smejao zbog mog uznemirujuće agresivnog i pijanog oca. To je bio naslov, ali niko nije brinuo o dvoje maloletne dece koje su odlazile kući sa ovom osobom. Na ovoj slici sam imala 16 godina, a moj brat je imao osam. I još gore, niko nije kritikovao njegovo uznemirujuće, agresivno i zabrinjavajuće ponašanje"
"Za to vreme, iza scene bila sam tučena, šutirana, udarana i govoreno mi je da ću biti ubijena. Leva slika čoveka bila je smešna svima, a za slike desno niko nije brinuo. Niko se nije javio da osudi njegovo ponašanje. Jedna sam od srećnica koje su preživele i još su ovde. Ali ima mnogo žena koje nisu. Ako ih ne ubije nasilje koje prema njima izvrše muškarci, onda imaju ozbiljne traume i posledice na mentalno zdravlje. Žive u strahu i mnogo ih je bilo silovano ili fizički ili emotivno ranjeno za čitav život. Da li bi i danas nešto bilo drugačije?"