Tim naučnika je 3D štampom uspio da kreira dvoslojno moždano tkivo neuralnih matičnih ćelija, koji je implantirano u mozak miša pokazalo sposobnost integracije sa moždanim tkivom domaćina
Istraživači Univerziteta u Oksfordu uspeli da, primenom 3D štampe, odštampaju matične ćelije koje mogu da oponašaju arhitekturu moždane kore, spoljnog omotača ljudskog mozga. Ta tehnika se sada razmatra kao metoda koja bi potencijalna mogla da postane način liječenja povreda mozga.
Povrede glave mogu da dovedu značajnih oštećenja moždane kore (cerebralnog korteksa) i time uzrokuju probleme sa kretanjem, spoznajom i komuniciranjem. Trenutno ne postoji efikasan način lečenja za teške slučajeve takvih povreda, što se negativno odražava na kvalitet života povređenih.
U nadi da to može da se promijeni, tim naučnika je pomoću 3D štampe kreirao dvoslojno moždano tkivo neuralnih matičnih ćelija. Da bi to postigli, naučnici su koristili ljudske indukovane pluripotentne matične ćelije (hiPSC), do kojih se lako dolazi sa ćelija samih pacijenata.
Ćelije su prvobitno diferencirane u neuralne progenitorske ćelije, namenjene za kreiranje dva odvojena sloja moždane kore. Zatim su suspendovane u rastvoru kako bi se proizvela dva biomastila, od kojih je potom štampanjem kreirana dvoslojna struktura moždanog tkiva.
Kada je dobijeno tkivo implantirano u mozak laboratorijskog miša, štampane ćelije su pokazale sposobnost strukturalne i funkcionalne integracije sa moždanim tkivom domaćina, prenosi The Next Web.
"Naša tehnika kapljične štampe nam obezbeđuje sredstva za projektovanje živih 3D tkiva sa željenom arhitekturom. To nas približava mogućnosti stvaranja personalizovanih implantacionih tretmana za povrede mozga", istakla je doktorka Lina Džou, viši autor istraživanja objavljenog u časopisu Nature Communications.
Cilj istraživači je da dalje evoluiraju svoju tehniku i da stvore složenija višeslojna tkiva moždane kore koja će moći da oponašaju arhitekturu ljudskog mozga na što realističniji način.
Osim povreda mozga, ovakav način 3D štampanja ćelija i tkiva može biti od koristi u istraživanju i testiranju ljekova, kao i unapređenju našeg znanja o razvoju mozga i razvoju spoznaje.
BONUS VIDEO: