Kompanija IBM pravi AI čip nalik ljudskom mozgu, za koji se nada da će biti energetski efikasniji.
Prototip čipa "nalik mozgu" mogao bi vještačku inteligenciju da učini energetski efikasnijom, saopštila je kompanija "IBM" koja ga razvija.
Otkad je vještačka inteligencija na intenzivnom stepenu razvoja, postoji zabrinutost zbog emisija iz skladišta u kojima su računari koji pokreću AI sisteme. "IBM" navodi da bi ovaj prototip AI čipa mogao da bude efikasniji u energetskom smislu, naročito u pametnim telefonima.
Efikasnost se zasniva na komponentama koje funkcionišu na sličan način kao ljudski mozak.
"U poređenju sa tradicionalnim računarima, ljudski mozak ima sposobnost da postigne izuzetan performans, a troši vrlo malo energije. Izvanredna energetska efikasnost bi značila da se kompleksnije i obimnije operacije obavljaju u režimu nižeg trošenja energije baterije," rekao je Tanos Vasilopulos, naučnik iz "IBM" laboratorije u Cirihu.
On dodaje da bi ovakvi čipovi mogli da budu od koristi i za "cloud" tehnologiju i omoguće smanjenje utrošene energije i ugljeničnog otiska.
Većina čipova je digitalna, što znači da informacije skladišti kao jedinice i nule (1 i 0). Ali novi čipovi koriste komponente koje se nazivaju memristori (rezistori memorije) koji su analogni. Poređenja radi, digitalni čip je kao prekidač za svjetlo, a analogni kao prigušivač.
Ljudski mozak je analogni, i memristori funkcionišu na sličan način kao sinapse u mozgu.
"U pitanju je tehnologija inspirisana prirodom, koja oponaša način na koji mozak funkcioniše. Memristor može da se sjeti svoje električne istorije, a povezani memristori mogu da formiraju mrežu koja liči na biološki mozak", rekao je profesor Ferante Neri sa Univerziteta u Sariju.
On je bio oprezno optimističan po pitanju razvoja ovakvog računara. Postojao bi čitav niz izazova, uključujući i cijene materijala i poteškoće u proizvodnji.
"IBM" se nada da će AI čipovi u pametnim telefonima i automobilima u budućnosti biti efikasniji, uz duže trajanje baterije i nove primene. Nije u pitanju samo energetska efikasnost, već i trošenje vode jer veliki sistemi za podatke zahtijevaju i kompleksnije sisteme za rashlađivanje.
BONUS VIDEO: