Glumac, režiser i scenarista za "Novosti" o današnjem vremenu, srpskom selu i junacima kojima nismo dostojni "ni vodu da nosimo".
Radoš Bajić iza sebe ima četiri decenije bogate karijere na filmu i televiziji, a za "Novosti" je pričao nakon uručenja nagrade "Pavle Vuisić" na Filmskim susretima u Nišu.
Uporedio je doba kada je sarađivao sa velikanima kao što su Vuisić i Živojin Pavlović, sa vremenom u kojem sada živimo.
"Mi smo bezrezervno prijemčivi na sve što nam dolazi sa strane, a sve što je naše, nacionalno i osobeno, tretiramo kao nazadno i nižerazredno. Svi se trude da se dodvore vrednostima koje nam ne pripadaju, da budu regionalni, neojugoslovenski po svaku cenu, da afirmišu ljubav Srba i Hrvata, a sve to za šaku evra. To je smešno i providno, i upravo su takvi ljudi najviše napadali seriju 'Ravna gora', ali organizovali i čerečenje i groznu kampanju protiv 'Nemanjića'. Svi bi, dakle, da slave Dan zaljubljenih i Svetog Valentina, a da sa gnušanjem zanemare da se tog dana kod nas slavi pravoslavna, vinogradarska slava Svetog Trifuna. Takva je, nažalost, današnja moda," rekao je on.
Bajiću nagrada za životno delo!
Bajića ćemo uskoro gledati u filmu "Zaspanka za vojnike", Predraga Gage Antonijevića.
"Vreme Prvog svetskog rata, koje taj film obrađuje, jedan je od najsvetlijih perioda u našoj istoriji. Mi danas ne možemo ni 'vodu da nosimo' divovima onog doba, nacionalno osvešćenim junacima, očevima i sinovima kojima su početkom 20. veka patriotizam, sloboda i ljubav prema svom narodu bili najvažniji. Mi, nažalost, živimo u unificiranom globalizmu, u rijalitiju koji je isti i u Srbiji, i u Americi i Rusiji. Samo su zalihe vode, nafte i rude raspoređene tamo gde je Bog rekao, zbog čega veliki gaze male kako im se ćefne, i vode se ratovi kada gazde ne mogu da se dogovore," rekao je on.
U svojim ostvarenjima često je, kaže, prikazivao kako strada "mali čovek".
"Kroz istoriju Srba zasigurno je uvek baš on nagrabusio, i ja njime strastveno želim da se bavim jer je on junak našeg doba. On je stradalnik, nosi najveći teret politike i društva, ali je i snalažljiv, duhovit i uvek se dočeka na noge. Tajna popularnosti seoskih tema je u tome što mi volimo sebi da se smejemo, da tugujemo, plačemo ili se radujemo. Član sam Odbora za selo Srpske akademije nauka, i već pet godina pokušavamo da dokučimo zašto srpsko selo propada. Mislim da smo, i u selu i u gradu, pobrkali lončiće. Bolujemo od teškog recidiva komunizma koji je razgradio srpsku porodicu i ostavio katastrofalne posledice, a onda mutirao i dan-danas tinja," rekao je on.
Pogledajte još: Počinje nova rijaliti sezona, glasajte u anketi!
