Mislila je da je skupa šminka kvalitetna, a onda je počeo pakao.
Jedna Marija (23) iz Beograda podelila je na društvenim mrežama svoje bolno iskustvo o svakodnevnom korišćenju "mejk ap" proizvoda koje je počela da koristi još od svoje četrnaeste godine, a zbog kojih je, kako je ispričala, dobila atopijski dermatitis na koži oko očiju, na očnim kapcima, trepavicama, pa čak i na obrvama. Njen problem je nerešiv za dermatologe jer se oboljenje iznova i iznova vraća.
Zato je počela da istražuje o karminu, maskarama, olovkama za oči i puderima koje najčešće koristi, pa je došla do užasavajućeg saznanja - pojedina šminka je toliko toksična, da je ona zapravo "dobro prošla". Njeno upozorenje treba da čuju sve devojke, a takođe i savete dermatovenerologa i recezenta za kozmetičke proizvode.
"Mejk ap" proizvodi postali su sastavni deo skoro svake žene. I tinejdžerke od trinaest, četrnaest godina koriste šminku, uglavnom maskaru i sjaj za usne, međutim, Marija apeluje na sve pripadnice lepšeg pola, a posebno na mlade devojke, da obavezno pročitaju deklaraciju na kozmetičkom proizvodu jer moraju da budu svesne i upućene u "mazalice koje stavljaju na lice".
Marija je počela da se šminka u svojoj 14. godini. Mama joj je, kaže, dozvolila jer u "maskari i sjaju za usne nema ničeg lošeg". "Počelo je maskarom i sjajem za usne. Ja sam bila mlada, neiskusna, bilo mi je važno da imam duge trepavice i da mi se usta sijaju. A kakvi su to proizvodi, nisam znala, osim da su skupi. Mama mi ih je lično kupovala. A onda je počeo pakao", počinje Marija da priča početak svog kraja.
Koristila je skupu i, kako je njena mama mislila, kvalitetnu šminku. Kada je napunila osamnaest godina, Marija je uz mnogobrojne poklone za rođendan, dobila i - atopijski dermatitis. "Već dve godine muku mučim sa dermatitisom - na koži oko očiju, na očnim kapcima, trepavicama, pa čak i na obrvama. Oduvek sam volela one debele obrve, crtala sam ih svaki put, pa i kad bih skoknula do prodavnice. To me je koštalo svega. Ne znam odakle da počnem, pravo da vam kažem. Nikada, ali nikada nisam pročitala nijednu zalepljenu deklaraciju na karminu, samo bih otvorila celofan, odlepila taj nevažni papirić i našminkala se. Kakva greška!", kaže očajna Marija.
Nijedna terapija ne pomaže
Marija priznaje da ne žali što je veoma rano počela da se šminka, ali joj je žao što nije bila upoznata kakvu šminku koristi jer skupa šminka ne znači da je kvalitetna. "Danas imamo razne prirodne i organske preparate, dezodoranse, rolonove… Svašta. Ali ni to nije prirodno. Čitajte oznake, devojke. Naučite značenje tih oznaka. Birajte 'klin' proizvode. Nije kvalitetno samo ono što je skupo. Čitajte, informišite se", poručila je ona.
Dermatovenerolog: Kao što pazite na ishranu, pazite i šta stavljate na lice
Dermatovenerolog dr Gorana Isailović navodi za Nova.rs da svaka žena treba da zna spisak supstanci koje nikako ne bi smele da budu sastavni deo nekog kozmetičkog proizvoda. "Na svakom medicinskom ili kozmetičkom proizvodu stoji oznaka 'inci' koja zapravo pokazuje detaljan sastav tog proizvoda, pa ako želite da se upuštate u to šminkanje, vi ćete pročitati i zabeležiti supstance koje se ne savetuju. Imate čitave liste tih supstanci. Recimo, najsvežiji primer je čitava grupa preparata za zaštitu od sunca koji se ne savetuju jer su puni hormona, odnosno, deluju proestrogeno", rekla je dr Isailović i dodala:
"Kada ih koristite dok ste na moru, oni se spiraju sa tela i onda se ti proestrogeni ispuštaju u more i tako se desilo da su muške ribice postale transrodne ženske. Zato, recimo, imate proizvode na kojima piše 'okean frendli', što znači da oni ne sadrže to. Kao što pazite šta jedete, tako treba da pazite i šta stavljate na sebe", upozorava dr Isailović.
Marina Spasojević koja se bavi recenzijom kozmetičkih proizvoda objašnjava da ženska populacija nije svesna koliko su "mejk ap" proizvodi štetni. Dodaje da su devojkama važni postojanost i efekat šminke, dok se o hemikalijama u preparatima najmanje vodi računa. "U karminima su najčešće sintetičke boje, zapravo kombinacija mnogo sintetičkih boja, što uopšte ne mora da bude tako jer možemo da imamo i one mineralne boje. Zatim, tu su i silikoni koji nam daju tu postojanost i naravno teški metali koji su vrlo opasni", navodi ona.
Prema njenim rečima, od teških metala koji su u sastavu pojedinih ruževa, prema Marininim rečima, najčešće je prisutan aluminijum, živa i olovo koje je, smatra, najzastupljenije. "Kod onih 'klin' kompanija nije tako. Oni to ne korste. Umesto tih nekih teških metala i silikona, možemo da dobijemo prirodne voskove, recimo vosak jasmina, mango, maslac, šea, potom hijaluron… To je sve nešto što je puno lakše i opet je održivo našem zdravlju i našoj koži, ali isto tako i postojano zato što održava dobru hidrataciju", navodi ona.
