Da li ste se ikada zapitali zašto se osećate dobro kad psujete?
Ako bismo vas pitali kako biste definisali psovanje, šta biste odgovorili? Prema rečima doktorke Eme Birn, autorke knjige "Psovanje je dobro po vas", psovanje je veoma teško definisati. Ona navodi da je reč o "vrsti jezika" koju koju korisimo u osećaju zaprepašćenja, nervoze, ushićenosti. "Mi odlučujemo šta je tačno psovanje konsenzusom, a veliki deo tog konsenzusa ima veze s tim šta je tabu u datoj kulturi. Na nekim mestima se vređaju na delove tela, negde na životinjska imena, negde na bolesti, negde na određene telesne funkcije", objašnjava doktorka Birn i dodaje:
"Da bi imalo određeni emotivni efekat, morate da se igrate s tabuom u datom društvu. To je ona vrsta jezika koju ne biste koristili u određenim okolnostima, na primer, na razgovoru za posao ili kad prvi put upoznajete partnerove roditelje", objašnjava doktorka. Hteli da priznamo ili ne, činjenica je da psujemo u svakodnevnim situacijama - tokom gužve u saobraćaju, kad prospemo kafu ili kasnimo na važan sastanak.
Izgovaranje ružnih reči doživljavamo kao potrebu da se "istresemo", zbog čega momentalno imamo određen nivo zadovoljstva. Zašto je to tako? "U stresnoj situaciji ili kad se desi nešto neočekivano, čini da se da je naša refleksna reakcija da psujemo. I na neki način osećamo se dobro!", kaže Gadi, redovni slušalac VVC-jevog Svetskog servisa, sa kojim su drugi slušaoci saglasni. Ovako su glasili njihovi odgovori na ovo pitanje:
"Kad psujem, to može da bude iz radosti, krajnjeg iznenađenja ili dubokog žaljenja, bola ili besa", "Čini se da je to najekspresivniji način da iskažete neku emociju", "Naiđe mi automatski, bez razmišljanja i odmah se osetim bolje", "Ne psujem mnogo. Mislim da ako to koristite često, gubi snagu", "Želite to da sačuvate za prilike kad je stvarno korisno"...
Doktorka Birn kaže da je jedna od najzanimljivijih stvari na koje je naišla tokom istraživanja, bila činjenica da čak i ljudi koji su doživeli hemisferoktomiju (kad uklonite jednu stranu čovekovog mozga zbog neke nepopravljive štete) mogu da izgube sposobnost govora, ali ne potpuno.
"Kad uklonite nečiju levu hemisferu ili imate nekoga čija je leva hemisfera teško oštećena moždanim udarom i osoba je izgubila većinu sposobnosti govora, uglavnom ćete ustanoviti da je ona i dalje sposobna da psuje. Izgleda da gradimo neke veoma snažne emocionalne veze s određenom vrstom jezika.
Možete da uklonite deo nečijeg mozga i potpuno negirate nečiju sposobnost da se služi jezikom na način koji je tendenciozan i planiran, kao što ja to činim sada. Ali oni i dalje mogu spontano da opsuju. Psovanje je toliko snažno vezano za emocije, da su pokreti mišića neophodni da bi se izgovorile psovke pohranjene na više mesta. Tako da imamo 'bekap' kad treba da ih koristimo", kaže doktorka Birn.
Vredi li psovanje u teškim situacijama?
Kada nas nešto boli, obično psujemo. Doktor Ričard Stivens, viši predavač psihologije na Univerzitetu u Kilu i osoba zadužena za njihovu "Laboratoriju psovki" u kojoj sprovodi eksperimente, zapitao se da li ima svrhe psovati u takvim situacijama. Tada je otkrio da, kada ljudi koriste ružne reči, uspevaju da izdrže bol. Primera radi, mogu duže da drže ruku u ledu. Eksepriment u kom su psovke zamenili drugim rečima, pokazao je da samo psovke imaju emotivni efekat.
"Obično vidimo da dolazi do ubrzanog rada srca tokom psovanja, u poređenju sa neutralnom reči. To ukazuje na neku vrstu emocionalne reakcije na psovanje, a mi znamo da je psovanje neke vrsta emocionalnog jezika. I tako je naša radna hipoteza da je, kad ljudi opsuju zbog bola, oni praktično podižu nivo stresa i pokreću fenomen po imenu analgezija izazvana stresom (kad ste neosetljivi na bol), što je deo šire reakcije po imenu 'bori se ili beži'", dodaje doktor Stivens.
BONUS VIDEO:
