Anđelka Petrović se porodila pre četiri meseca i od tada ne izlazi iz bolnice - njeno srce funkcioniše na samo 20 odsto, a jedino rešenje je pronalazak donora i transplantacija srca.
Nakon što su joj lekari saopštili da njeno srce funkcioniše samo 20 odsto, Anđelka Petrović provodi život u bolničkim sobama, čekajući svoju šansu za novi život. Jedino rešenje i nada koju ima je pronalazak donora i transplantacija srca nakon koje bi mogla da se vrati svojoj kući i porodici. Majka četvoromesečnog dečaka, kojoj najteže pada razdvojenost od porodice, leži mesec dana u bolnici i očekuje da transplantacija bude uspešna. Pacijenti koji čekaju biološko srce su brojni. Zato se lekari nadaju da će njihov glas i apel sići do pravih osoba koje mogu da pomognu.
"Apelujem na savest i osećanja svih onih čiji su najmiliji u teškoj situaciji i koji su kandidati da darivaju organe. Organi na taj način nastavljaju svoj život u drugim bićima i postiže se jedno božansko postignuće. Naša obaveza i dužnost je da ih ubedimo da su ti zaveštani organi usmereni tamo gde treba, a da su neophodni mladim ljudima koji zaslužuju novu šansu", rekao je za emisiju "150 minuta" na Prvoj dr Saša Borović, kardiohirurg i načelnik Centra za srčane slabosti.
"Ja moram da vam kažem strašnu statistiku. Ovde se na srce čeka više od 23-24 godine, nažalost. Kako kaže Ivo Andrić, što nije borba nije život, što ne prolazi, nije sreća. Mi smo ipak, u toj borbi, uspevali da ljudima damo neku nadu. Nada poslednja umire. Daće bog da se vrati transplantacija srca i da ovi ljudi konačno imaju ono što zaslužuju. Imamo ljude koji su već na veštačkom srcu. Svima njima treba darivati biološko srce i vratiti ih normalnom životu", rekao je profesor dr Milovan Bojić, direktor Instituta za kardiovaskularne bolesti "Dedinje".
Na Institutu, koji je dobio dozvolu da ponovo obavlja transplantaciju srca, trenutno boravi 20 pacijenata koji čekaju biološko srce i imaju istu nadu - da će dobiti novu šansu. Šta je sve potrebno kako bi se ova operacija uspešno obavila, kako izgleda oporavak nakon transplantacije srca i kakav je život sa veštačkim, objasnila je u emisiji "150 minuta" na Prvoj doktorka Draga Košović, kardiolog i načelnik Odeljenja za srčanu slabost.
"Smatram da je veoma važno da se skrene pažnja da je transplantacija srca jedna od ključnih stvari koja je jedino rešenje za bolesnike koji imaju terminalnu srčanu slabost. To je, nažalost, poslednji scenario teške bolesti, jer srčana slabost je jedna veoma teška bolest od koje danas ljudi tri puta više umiru nego od malignih bolesti. Kod nas se leči veliki broj pacijenata. To su pacijenti koji iz čitave Srbije bivaju upućeni kod nas. To su najčešće mladi ljudi", rekla je dr Košović.
Oporavak posle operacije
"Transplantacija srca ima svoj određeni period oporavka, ali se od ostalih operacija razlikuje po tome što u sklopu lečenja ima imunosupresivnu terapiju. U odnosu na to, lečenje bolesnika je produženo. Ukoliko sve prođe kako treba, naši pacijenti ostaju u bolnici do tri nedelje, a nakon toga bivaju pušteni kući. Kasnije slede redovne kardiološke kontrole. Život nastavljaju potpuno normalno. Naša Anđelka se porodila pre četiri nedelje, a od tada do danas je po bolnicama. Njen kvalitet života ne postoji i nadamo se da ćemo nakon podizanja svesti o donorstvu organa, uspeti da joj promenimo život", rekla je doktorka.
Veštačko srce je privremeno rešenje
"Totalno veštačko srce je, na sreću, mogućnost koju nudimo bolesnicima koji su u terminalnoj fazi bolesti. To je zapravo jedini način na koji mogu da se leče, jer nema donorskih organa. Kada dođete u situaciju da gubite pacijenta, a nema donorskih organa, sledi ugradnja totalno veštačkog srca. Naravno da veštačko srce nosi određenu limitaciju", rekla je dr Košović i otkrila da u Srbiji trenutno ima 22 pacijenta imaju veštačko srce.
"Najduže čeka pacijent kom je pre pet i po godina ugrađeno totalno veštačko srce, ali to je, nažalost, zbog nedostatka donora. To je mlad čovek koji ima svoju porodicu. Nakon ugradnje ovog aparata, oni su slobodni da hodaju, šetaju, da nose spoljašnju jedinicu u rancu na leđima, mogu da komuniciraju. Suštinski, operacija totalno veštačkog srca je komplikovanija, jer je strani materijal u grudnom košu. Sve radimo baš zato da prognoza bude dobra, da dužina života bude ista, makar i slična onima koji nemaju taj problem", objasnila je doktorka i otkrila kako se određuje ko ima prioritet za transplantaciju.
"Ne odlučuje jedan čovek, već konzilijum lekara. Timskim radom dajemo šansu svakome ko je više ugrožen, rangiramo hitnost. Za Anđelku smatramo da joj je neophodna urgentna operacija, ali takvih pacijenata ima puno", rekla je doktorka. Podsetimo, Lidija Domazet, nekadašnja učesnica talent šou programa "Nikad nije kasno", odlučila je da zavešta organe uprkos sopstvenim zdravstvenim poteškoćama, o čemu je jednom prilikom govorila na Prvoj.
