Koliko je važno da na vreme saznamo vrednosti holesterola i šta se dešava ako ne vodimo računa o lošem?
Kardiovaskularne bolesti su vodeći uzrok smrti u celom svetu. Snižavanjem lošeg holesterola smanjuje se i rizik od srčanog i moždanog udara. Kod pacijenata koji dugo imaju povišenu vrednost ovog holesterola, povećan je rizik od dobijanja aterosklerotske kardiovaskularne bolesti. Njegovom boljom kontrolom, može da se spreči čak i do 80 odsto ranih kardiovaskularnih promena.
"LDL holesterol otkrivate tako što ćete uraditi analizu krvi, to je jedini način da saznamo vrednosti holesterola. Te vrednosti mogu da budu povećane od detinjstva, ali važno je da do 40. godine bar jednom uradite analizu. Morate da tražite lipidni status, pošto se holesterol sastoji od nekoliko različitih delova, dobrog i lošeg. Naš rizik zavisi od vrednosti lošeg holesterola, ali i odnosa dobrog i lošeg. Što su veće vrednosti dobrog holesterola, to je naš rizik manji", rekao je u Jutarnjem programu RTS-a profesor dr Petar Otašević, upravnik Klinike za kardiologiju Instituta za kardiovaskularne bolesti Dedinje.
Koji su faktori rizika od dobijanja aterosklerotske kardiovaskularne bolesti?
"Mi nasleđujemo loš metabolizam holesterola, ali faktori su brojni, a to su dijabetes, hipertenzija, pušenje i neadekvatni način života. Začepljenje krvnih sudova podrazumeva nagomilvanaje kristala holesterola u zidovima krvnog suda. Kako raste veličina tog suženja, možemo da počnemo da dobijamo probleme. Zapravo, do suženja od 70 odsto nemamo nikakvih tegoba, krv struji normalno", rekao je dr Otašević i dodao:
"Ipak, kada veličina plaka premaši 70 odsto, ograničena količina krvi može doći u srčani mišić i to najčešće vidimo u naporu, kad hodamo, trčimo, penjemo se uz stepenice. Tada se javlja bol u grudima, ali ne valja to što plakovi mogu da puknu kad su manje veličine i onda dolazi do infarkta. Vrlo često se dešava da nemamo neke znake", rekao je doktor i upozorio na prevenciju.
"Jedini način je da uradimo analizu krvi. Ono što apelujem, jeste da do 40. godine barem jednom uradite analizu holesterola, a posle 40. da je radite jednom godišnje, da uradite EKG, izmerite pritisak", objasnio je dr Petar Otašević.
