Koliko su česti slučajevi da žene sa ugrađenom spiralom zatrudne i kako je to uopšte moguće, otkrio je ginekolog dr Vanja Milošević.
Svet je obišla vest da je žena iz Amerike, koja je imala ugrađenu spiralu, zatrudnela, a da se beba rodila držeći taj predmet u ruci. Spirala je sredstvo čija je primena jedan od najefikasnijih oblika kontracepcije koji je danas u upotrebi. To je mali plastični uložak koji se stavlja u unutrašnjost materice, a njena prednost je u mogućnosti ostvarivanja potomstva nakon uklanjanja. Koje sredstvo kontracepcije je najsigurnije kada je reč o izbegavanju neželjene trudnoće ili kontroli rađanja i kolika je mogućnost da se zatrudni sa ugrađenom spiralom, otkrio je u emisiji "150 minuta" na Prvoj ginekolog dr Vanja Milošević.
"Svrha kontracepcije je da zaštiti ženu od trudnoće, odnosno, da po tri osnova bude efikasna za nju. Jedan je da je zaštiti od neželjene trudnoće, drugi je da ne ugrožava njeno zdravlje, a treći je da ne remeti njen intimni život. Uzimajući u obzir njeno opšte stanje, godine, da li je rađala ili ne i neka hronična stanja, dolazi se do toga šta je najefikasnije za ženu", započeo je dr Milošević i otkrio da spirala ne može uvek da zaštiti ženu.
"Spirala može da zaštiti u 98 odsto slučajeva. Tih dva procenta znači da od 100 žena koje koriste spiralu, dve će ima šanse da zatrudne. Ovaj slučaj nas uverava u ono što stalno pričamo, a to je da nema apsolutne zaštite. Svako sredstvo različito deluje na određenu ženu. Kada pričamo o kontracepciji, uvek krenemo od onoga da sa što manje učinka po njeno zdravlje - zaštita bude što veća", objasnio je ginekolog.
Kome se spirala preporučuje?
"Ovaj vid kontracepcije, spirala, deluje mehanički i hormonski. Ona je najsvrsishodnija kod žena koje su rađale. Njenim otklanjanjem ne ugrožava se moć rađanja kod žena. Ona štiti onoliko koliko je u materici. Kod hormonske kontracepcije, zaštita je isto 98 odsto, ali nedostatak je taj što morate redovno da pijete u isto vreme i izostanak samo jedne tablete može da ugrozi njen efekat. Imate obavezu i to je dosta komplikovano kod žena koje mnogo rade. One ne štite od polno prenosivih bolesti, kao ni spirala", rekao je dr Milošević i dodao:
"Postoje kondomi i vaginalne kapi koje u mnogome mogu da zaštite ženu od polno prenosivih bolesti. To su mehanička sredstva koja u sebi imaju mogućnost da zadrže sve moguće agense bakterijskih infekcija. Često žene imaju zabludu da kontracepcija štiti i od trudnoće i od polno prenosivih bolesti", upozorio je doktor.
Na pitanje kako ženi sa ugrađenom spiralom može da se desi trudnoća, dr Milošević ističe da postoje uobičajeni razlozi.
"Spirala u materici često može da dovede do vanmaterične trudnoće. To je jedna od najčešćih komplikacija. Moguće je da se trudnoća desila odmah nakon postavljanja spirale, 7 do 10 dana nakon toga. Moguće je da se desilo da spirala nije dobro bila postavljena ili da je skliznula i bila u delu gde mehanički, ni hormonski ne može da štiti od trudnoće. To su primeri koji se retko dešavaju", objasnio je dr Milošević i objasnio kako sa takva trudnoća vodi:
"Većina ginekologa će reći da treba da izvadi spirala i prekine trudnoća, jer su rizici veliki, po pitanju same materice. Ta spirala je mehanička stvar koja može širenjem materice da izazove obilno krvarenje. Ovo je vrlo sporadičan slučaj, u struci jako retko možemo da ih vidimo. Tu se uglavnom dešava da dođe do prevremenog porađaja i da su ta deca mnogo manje kilaže", rekao je ginekolog i napomenuo da spirala nije večita stvar. Traju od 3 do 5 godina, nakon čega je potrebno da se izvadi.
Na pitanje koju kontracepiju preporučuje ženama, dr Milošević je odgovorio:
"Ženama koje nisu rađale treba preporučiti hormonsku kontracepciju. Iz iskustva mogu da kažem da mladi ljudi najčešće pribegavaju tom prirodnom načinu zaštite, a to je prekinuti snošaj ili upotreba kondoma. Ni jedna, a ni druga metoda nije apsolutna zaštita. Svaka mlada osoba treba da se konsultuje sa ginekologom i ne treba da uzima kontracepciju na svoju ruku", objasnio je dr Vanja Milošević.