Glumica Milica Tomašević najradosniji hrišćanski praznik provodi na rodnom Kosovu
Milica Tomašević najradosniji praznik obeležiće u krugu porodice, na rodnom Kosovu, koje je podseća na detinjstvo.
"Za mene je Božić, bez sumnje, praznik kom se najviše radujem. On me i asocira i vraća na detinjstvo koje sam provela na Kosovu. Zajedništvo, toplina doma i radost su ključne asocijacije kad govorim o ovom prazniku. Tokom godine svi puno rade, zauzeti su obavezama i tempom života koji je sve ubrzaniji, ali se zato trudimo da praznike provedemo zajedno i evociramo neke lepe, stare uspomene, ali i stvorimo nove. To je i prilika da se prisetim onih koji su mi posebno značili, a koji danas nisu tu sa nama", rekla je Milica i dodala:
"Deda i baka su bili posebno važne ličnosti u mom odrastanju i danas, nažalost, nisu tu, ali sva lepota onoga što su i mene i sestru naučili ne daje nam puno izbora već da ih se sećamo uz osmeh i radost. Kao i u ostalim kućama i kod nas je za Božić trpeza bogata i praznična. Ono što su možda posebnosti mog kraja jesu specijaliteti koje pravimo za Badnji dan, kada se posti. Tu se onda nađu kupusnik – pita sa kupusom, prebranac, pa pečemo i kuvamo kesten, posna sarma je neizostavna, kao i dulek, odnosno bundeva koja se peče. Uz sve to, naravno, kolači, suvo voće i vino idu neizostavno".
Pogledajte kakve je slike iz rodnog mesta ranije objavljivala na Instagramu:
GLUMICA SLAVI BOŽIĆ NA KOSOVU: Milica o običajima u rodnoj kući - "Pod je prekriven slamom, ali nažalost oni nisu tu"
Milica svaki slobodni trenutak koristi da ode u rodni kraj, a sada otkriva kako se Božić razlikuje tamo i u Beogradu?
"Mislim da je lepota naše zemlje upravo u različitostima, pa i onim koje se vezuju za obeležavanje praznika i običaje koji uz njih idu. Recimo, na Kosovu se za Badnje veče ne izlazi iz kuće. U Beogradu ćete se sresti sa nekim, otići do restorana ili kafića, a kod mene preko dana obavljate ono što je vezano za praznik, odlazite do crkve, zapalite badnjak, ali večera je uvek u krugu porodice i tokom večeri se ne ide nigde. Neretko se i posluživanje večere odvija na podu koji je prekriven slamom što je meni posebno lep običaj, a potom se čeka dolazak polaznika, negde ćete čuti i položajnika, koji nekad dolazi tik iza ponoći, a nekad je tu ranom zorom da obraduje i uveseli sve članove domaćinstva".
Milica je imala 13 godina kada se preselila, a o periodu provedenom na Kosovu kaže: "Pamtim kao najlepši i najbezbrižniji u mom životu. Detinjstvo pored bake i dede, koje sam već pomenula, bilo je čarobno: od njih se učilo, sa njima se igralo, osvajala se sloboda i uživalo se. Sestra i ja smo imale divne drugove iz ulice, uglavnom su to bili dečaci, pa sam pomalo bila princeza koja voli da uveseljava porodicu i prijatelje svojim skečevima, pevanjem i recitacijama, a pomalo sam umela da budem i vojskovođa u igrama rata ili osmišljavanju strategije kako se sakriti dok smo igrali žmurke. Bile su to godine u kojima sam zaista uživala, bila zaštićena i bezbrižna".
Milica, koja je odrasla u Zubinom potoku, nedaleko od Kosovske Mitrovice, otkrila je svojevremeno MONDU da je trpela negativne komentare od svojih vršnjaka u Beogradu i da jedan posebno pamti. Milica otkriva da ju je drug nazivao "Šiptarkom", zbog čega je sa svega 13 godina, pretrpela ozbiljne posledice.
Pogledajte:
