Sve o običajima za Badnji dan otrkrila je etnolog Vesna Marjanović.
Badnji dan je poslednji dan 40-dnevnog posta, a o tome kakvi su običaji na ovaj dan, šta je obavezno da bude na trpezi, u "Jutru" na TV Prva govorila je etnološkinja Vesna Marjanović.
Svaki kraj ima neku svoju mini strukturu obrednih praksi, pa tako se i pravljenje česnica, od kraja do kraja, razlikuje. Isto važi i za predmete koji se u nju stavljaju.
"Nekada se stavljalo sve što je bitno za to domaćinstvo. I delić praga, kukuruz... Pošto su to bile višečlane porodice, svako od ovih znamenja je određivalo ko će se čime baviti u toku godine. Onaj kome se zalomi delić praga, taj je imao zadatak da čuva domaćinstvo, ko je izvukao kukuruz - to je bio znak da će raditi u polju, drugi će raditi u bašti, itd. Ono sve što je bilo bitno se stavljalo u česnicu i ona se lomila", kaže etnološkinja Vesna.
Severno od Save i Dunava, u tim krajevima su se manje stavljali ovi kućni simboli, a češće parica.
"Nju je domaćin otkupljivao od onog ko je pronašao i stavljao je kraj kućne ikone gde je stajala godinu dana. A šta se radilo s tim novcem? Čuvao se da se kupi so", objašnjava Vesna i dodaje da su u stara vremena domaćinstva bila takva da su obično sama proizvodila hranu i sve što im je potrebno za život, a ono što nisu mogli da stvore ili uzgoje, to su morali da kupuju.
U nekim krajevima česnice izgledaju poput pogače, a u drugim poput suve pite.
"Istina, ali i u jedne i druge se stavljau isti simboli koji karakterišu Badnji dan, a ovaj praznik jeste poslednji dan posta, ali nas i povezuje sa precima, umrlima... Često se govorilo da su živi i pokojnici zajedno na badnjedanskoj večeri. Sve što se smatralo 'tonskom' hranom, namenjenom pokojnicima, kao nšto su med, orasi, suve šljive, to se isecalo i stavljalo u suvu pitu i ona se na Božić pred ručak sekla."
Koji su običaji najznačajniji kad je ovaj dan u pitanju?
"Mi smo danas sve sveli na hranu i trpezu", kaže etnološkinja i dodaje da nije to ono što je najvažnije na ovaj praznik: "Na današnji dan bi onaj najstariji iz kuće, u tradicionalnom odelu kulture, išao iz kuće sa onim najmlađim. To je znak da dete preuzima tradiciju iz kuće, pa je tako išao sa dedom u ranu zoru pre izlaska sunca, u seču badnjaka. To je hrastovo ili cerovo drvo", kaže Vesna i dodaje da tamo gde ova vrsta rastinja nije postajala, meštani su još u jesen ostavljali neko čvornato drvo koje će se zameniti badnjak.
"Badnjak se donosio pred kuću, stavljao na istočnu stranu i uveče, uz određene folklorne običaje, domaćin ga je ritualno unosio u kuću. Badnjak se isecao na tri, pet ili više delova i svaki put kad je domaćin izlazio po sledeći komad, izgovarao je određeni tekst. Badnjak se celivao, mazao medom i šećerom i stavljao na peć da pregori, ali ne da izgori."
A zašto je bitno da imamo prase, odnosno pečenicu za Božić?
"Pečenica je sastavni deo, neka vrsta žrtve i dara i živima i njihovim precima. Crkva ovaj ritual žrtvovanja ne priznaje, ali dopušta da ga u domu domaćin čini. Sve pečenice su neka vrsta žrtve. Meso, prasetina se seče na božićnom kolaču i oni moraju da budu sjedinjeni. Kolač je telo, a pečenica žrtva za naše ovozemaljsko postojanje", objasnila je etnološkinja.
