Doktorka iz beogradskog Zavoda za hitnu medicinsku pomoć objasnila je kako vrućina utiče na nas i ko je najugroženiji!
Vrućine sa kojima smo suočeni poslednjih dana donele su nam i talas nervoze, iscrpljenosti, nesanice, glavobolje, ali i visokog pritiska, aritmija... Dr Danijela Jevtić iz Gradskog zavoda za hitnu medicinsku pomoć Beograd, za Jutarnji dnevnik RTS-a je pojasnila kakve nam sve probleme donose visoke spoljašnje temperature.
"Razlika između dnevnih i noćnih poziva je u tome što u toku dana dominira, veći je broj, otprilike trećina ili četvrtina poziva na javnim mestima, nesvestice, vrtoglavice, posledice sunčanice i posledice toplotnog udara, kao i pogoršanje stanja svih onih pacijenata koji imaju hronične bolesti, a to znači kardiovaskularnih pacijenata, psihijatrijskih, često pacijenata koji su dementni. Imamo pojačana stanja agresivnosti, pogotovo kada se uz toplotu pridruži i alkohol, oni potenciraju međusobni efekat, dijabetičari, epileptičari, bolesnici koji su imali srčane i moždane udare", navela je doktorka, pa zatim jednu kategoriju izdvojila kao posebnu.
"Kao posebnu kategoriju izdvajamo postkovid stanja gde dolazi do neočekivanih stanja, do velikih skokova pritisaka. Noćas u ranim jutarnjim satima je mlad čovek od 39 godina izmerio pritisak od 210-215/110, to nije izuzetak, veoma često kod ljudi koji su imali normalan ili niži pritisak, u nekom postkovid periodu, otprilike šest meseci do godinu dana javljaju se skokovi ili velike varijacije pritiska, kao i skokovi šećera. I, posebno su ugrožena još i deca – znači, deca, stari i hronični bolesnici".
Njen savet za starije je da ne izlaze napolje u najtoplijem delu dana, kao i da, kada izlaze, to bude u pratnji nekoga iz porodice.
Kada je reč o deci, koja su takođe ugrožena kategorija kada je reč o vrućinama, dala je nekoliko saveta na šta roditelji da obrate pažnju.
"Dete kada je klonulo, pospalo, malaksalo ili nervozno, veoma često se radi o tome da mu fali tečnost. Dete za razliku od odrasog čoveka ne ume da traži, zato ga treba prvo ponuditi vodom. Od 10 do 18 sati štititi decu, da ne budu direktno izloženi suncu, pamučni šeširići, svetle boje, lagana odeća, non-stop pojenje, zaštita kože visokim faktorom i prve reakcije, prvo crvenilo kože, odmah se treba skloniti u hladovinu".
Dr Jevtić savetuje i da se automobili dobro provetre pre nego što dete sedne u auto, ali apeluje da se temperature ne spuštaju previše jer je i to provokativni faktor.
Kada je reč o nesanici, ističe da je "u redu ponekad uzeti lek za smirenje, ali organizam se privikne, zato je možda bolje čaj od kamilice, lipe, matičnjaka, zaslađen medom, tečnost, neka relaksirajuća muzika ili možda da se u večernjim satima malo prošetaju, to je period kada je uputno da se uhvati malo mira i vazduha".
