Kako spustiti holesterol ishranom ili promenom načina života, pre nego što "dođemo" do lekova, i šta ga izaziva?
Prof. dr Veroslava Stanković, specijalistkinja za ishranu, pričala je u Jutarnjem programu o holesterolu. Doktorka koja je već objasnila kako nizak holesterol može da bude simptom raka, sada je objasnila šta sve utiče na njegov nivo u organizmu.
"Holesterol je složena masnoća koja ima velike funkcije u organizmu, čini ćelijski zid a i hormone, među kojima su polni i steroidi. Ulazi u sastav nekih enzima, stvara se u jetri i služi delom za sastav takozvanog dobrog ili lošeg holesterola. Ima i funkciju transportovanja masnih kiselina od jetre i nazad, i kasnije se izbacuje iz organizma. LDL je manje gustine, on prenosi masnoće od jetre do periferija, dok je veće gustine HDL koji prenosi produkte od periferija ka jetri, kojoj dovodi masne kiseline. LDL je takozvani loš, a HDL dobar holesterol", rekla je ona.
Na loš holesterol utiče hrana, i kada je on povišen, znamo da nešto u ishrani nije kako treba. Dobar je mera fizičke aktivnosti, svi koji puno sede i nisu aktivni, imaju nizak dobar holesterol. Ukupan povišeni holesterol je posledica nekih drugih stvari, dobar i loš mogu biti normalni a ukupan povišen, jer moderni način života, ali i bolesti koje prate sadašnjeg čoveka, vrlo često imaju za posledicu povišen holesterol. Onda se javljaju glavobolja, promene na koži i drugi simptomi holesterola.
"Povišeni holesterol nije taj koji dovodi do hroničnih nezaraznih bolesti, već je on njihova posledica. To su dijabetes tipa 1, bubrežna oboljenja... Ali i pušenje utiče na holesterol, kao i stres, itekako. Alkohol će pre podići trigliceride, ali podiže i holesterol", rekla je dr Veroslava.
Ona je ponovila da nizak holesterol može biti simptom raka, i da je "od dva zla" bolje da on bude povišen, nego previše nizak. Holesterol će pasti i nakon operacija, ali je najbolje da njegova vrednost ne bude ispod tri.
Koliko često bi trebalo kontrolisati holesterol?
"Zavisi, na šest meseci ako se radi o osobama koje imaju hroničnu bolest koja nije zarazna. Dijabetes, kardiovaskularne ili bubrežne bolesti. Ako je zdrava osoba, sasvim je dovoljno jednom godišnje uraditi sistematski pregled".
A kada se prvi put pojavi povišeni rezultat, možemo li hranom da smanjimo holesterol?
"Onda mora da se prvo uradi sistematski, da se utvrdi uzrok i ona dijetolog ili nutricionista postavljaju ishranu za narednih šest meseci. Ako ne može medicinskom nutritivnom terapijom da se spusti, e onda se uključuju lekovi."
Koja je najgora hrana za holesterol?
"Preterano masna hrana, kao i preterano slatka, loše su za holesterol. Ali dijete i restrikcije su stres za organizam, pa je najpametnije biti uravnotežen. Idite po neku preporuku kod lekara ili nutricioniste. I imajte tri obroka dnevno, jednu užinu. Duže spavajte, šetajte i on može da se normalizuje. Šest do sedam sati sna je sasvim korektno, duže od toga biće takođe razlog za brigu", rekla je ona.
Kada je fizička aktivnost u pitanju, savetuje se šetnja ili aerobne vežbe, nikako prejak trening u teretani jer on može imati kontraefekat.
"Jak trening je stres za organizam, to znaju sportisti kada završe karijeru i krenu bolesti. Preveliki napor dovodi do lučenja adrenalina, a on dalje pokreće lučenje hormona koji povećava šećer u krvi. Onda dolazi do poremećaja balansa jer jedan hormon zavisi od drugog, drugi od trećeg...I prejak trening je stres, i nosi posledice i lučenje hormona. Kada govorimo o povišenim vrednostima, svaki stres može da ga izazove, čak i vatreni navijači koji često gledaju utakmice, itekako treba da provere holesterol! Umerena aktivnost, joga, pilates, može i teretana ali sa trenerom, uz aerobne vežbe. Ne kardio, nego umerene vežbe koje će oblikovati telo, potrošiti masne naslage", rekla je ona.
Doktorka je upozorila i na primere ekstremnog vežbanja, kada mladi i zdravi ljudi samo padnu u teretani i nikada ne ustanu.
"Desi se da mlad čovek, od 32 godine, umre u teretani, ali mi nikada ne znamo kakvo je stanje organizma. Postoje potencijalne tempirane bombe, kao što su aneurizme, koje ne daju signale pre nego što naprave veliki problem. Treba voditi računa", rekla je ona.
Ako se holesterol ne spusti ishranom i fizičkom aktivnošću, dobićemo lekove. Postoje i prirodni načini za spuštanje holesterola, ali je doktorka upozorila da ni njih ne treba shvatati olako.
"Lekovi dugotrajno mogu da oštete jetru, postoje i prirodni lekovi i onda kada pravimo pauzu sa statinima, možemo da uzimamo neke od njih. Važno je znati da povišene vrednosti često idu pod ruku sa godinama, kada je i metabolizam već promenjen, i bolje je održavati holesterol makar i lekovima, nego dozvoliti da dođe do ateroskleroze i drugih posledica", rekla je ona.
Tako je kada smo "u godinama", ali kakva je situacija kod mladih ljudi?
"Mladi moraju da promene način života a on se teško menja. Brz je. Oni obično duže ostaju na terapiji. Ona može da se prekine ako se dovede u normalu, ali onda na tri meseca mora kontrola", rekla je doktorka Stanković.
