Prihodi u ovoj godini bi, imajući u vidu dobru naplatu u prvom kvartalu, trebalo biti veći 40,3 miliona EUR u odnosu na plan, saopštio je ministar finansija Radoje Žugić i dodao da se očekuje realizacija budžeta bez rebalansa.
On je u intervjuu za Pobjedu kazao da je Zakon o budžetu za ovu godinu obuhvatio sve rashode potrošackih jedinica, a takođe je bio realno planiran i sa prihodne strane.
“Postavljeni zadaci u naplati javnih prihoda, koji su prilično ambiciozni, posebno sa stanovišta povećane osnovice na bazi poboljšane naplate iz prošle godine, realizuju se, u dosadašnjem toku godine, sa određenim stepenom prekoračenja. Tako su naplaćeni prihodi od početka godine do 19. maja premašili ostvarenje 13,3 odsto”, precizirao je Žugić.
Otežavajuća okolnost sa kojom se suočavaju je, kako je kazao, značajnije smanjena tekuća budžetska rezerva, što je posljedica preglasavanja poslanika prilikom usvajanja Zakona o budžetu u parlamentu.
“Međutim, i pored toga, ukoliko se ne dese vanredne okolnosti, ne očekujemo probleme kada je u pitanju izvršenje budžeta bez rebalansa”, kazao je Žugić.
On je podjsetio da je nedavno Vlada usvojila Smjernice makroekonomske i fiskalne politike za naredni trogodišnji period. Uz Pretpristupni ekonomski program, to je osnovni dokument koji sadrži srednjoročni makroekonomski i fiskalni okvir, na osnovu koga se utvrđuju limiti potrošnje, odnosno trogodišnji budžetski okvir. Ministarstvo finansija je, pripremajući te projekcije, primijenilo izuzetno opreznu i konzervativnu metodologiju.
“Prosječna projektovana stopa rasta budžetskih prihoda je na nivou od tri odsto tako da, uz projektovanu stopu inflacije od dva odsto i prosječan realni rast ekonomije od 3,7 odsto, kao i uz multiplikativne efekte očekivanih investicija, možemo očekivati da prihodi neće biti ispod 35 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP)”, rekao je Žugić.
Najznačajniji rast prihoda očekuje se, kako je naveo, od poreza na dodatu vrijednost, akciza, kao i od naplate doprinosa.
“Uvažavajući inovirani makroekonomski scenario, važeću fiskalnu politiku i mjere koje su na snazi, kao i dobru naplatu u prvom kvartalu, procjenjuje se da će prihodi u ovoj godini biti kumulativno veći za 40,3 miliona EUR u odnosu na plan”, poručio je Žugić.
Na pitanje da li će biti revizije penzionog sistema, Žugić je odgovorio da u tom smislu Vlada razmišlja o iznalaženju nove formule usklađivanja vrijednosti penzija, za šta će biti zadužena komisija u čiji će rad biti uključeni i predstavnici penzionera.
“Tokom prošle i ove godine, zbog teške, ali nužne mjere kojom je ograničen rast penzija, obezbijedili sredstva za zaštitu najugroženijih penzionera, odnosno onih koji imaju najniže penzije, kroz socijalno-humanitarna davanja koja su se odnosila na jednokratne novčane pomoći, subvencije za oporavak penzionera, zimnicu i participaciju u dijelu stambene izgradnje”, podsjetio je Žugić.
Na pitanje da li je utemeljena ocjena opozicije da će država ući u dužničko ropstvo zaduženjem za autoput, Žugić je odgvorio da ona nema utemeljenje u ekonomskim analizama i to nije proizvoljan stav ministra finansija ili bilo kog člana Vlade, već se temelji na studiji izvodljivosti koju su uradili reputabilni naučni radnici građevinske i ekonomske struke u Crnoj Gori.
“Ulaganje u autoput u nivou od 809 miliona EUR aproksimativno će se valorizovati na način što će godišnji anuitet iznositi od 45 do 50 miliona EUR, zavisno od toga kolika je frekvencija saobracaja i zavisno od cijene putarine, kao i od načina finansiranja našeg udjela (zaduženjem ili kroz kapitalni budžet)”, rekao je Žugić.
Prema njegovim riječima, finansijska analiza pokazuje da se oko 50 odsto tog ulaganja može vratiti kroz naplatu putarine, odnosno komercijalnu funkciju, a ostatak u interval od 22 do 32 miliona EUR se može locirati u kapitalnom budžetu svake godine.
“Tu govorimo o cijeni koštanja, dok će multiplikativni efekti po osnovu izgradnje autoputa biti značajni. Ovaj najvažniji infrastrukturni projekat imaće višestruki znacaj za Crnu Goru, posebno za njen sjeverni dio”, ocijenio je Žugić.
“Postavljeni zadaci u naplati javnih prihoda, koji su prilično ambiciozni, posebno sa stanovišta povećane osnovice na bazi poboljšane naplate iz prošle godine, realizuju se, u dosadašnjem toku godine, sa određenim stepenom prekoračenja. Tako su naplaćeni prihodi od početka godine do 19. maja premašili ostvarenje 13,3 odsto”, precizirao je Žugić.
Otežavajuća okolnost sa kojom se suočavaju je, kako je kazao, značajnije smanjena tekuća budžetska rezerva, što je posljedica preglasavanja poslanika prilikom usvajanja Zakona o budžetu u parlamentu.
“Međutim, i pored toga, ukoliko se ne dese vanredne okolnosti, ne očekujemo probleme kada je u pitanju izvršenje budžeta bez rebalansa”, kazao je Žugić.
On je podjsetio da je nedavno Vlada usvojila Smjernice makroekonomske i fiskalne politike za naredni trogodišnji period. Uz Pretpristupni ekonomski program, to je osnovni dokument koji sadrži srednjoročni makroekonomski i fiskalni okvir, na osnovu koga se utvrđuju limiti potrošnje, odnosno trogodišnji budžetski okvir. Ministarstvo finansija je, pripremajući te projekcije, primijenilo izuzetno opreznu i konzervativnu metodologiju.
“Prosječna projektovana stopa rasta budžetskih prihoda je na nivou od tri odsto tako da, uz projektovanu stopu inflacije od dva odsto i prosječan realni rast ekonomije od 3,7 odsto, kao i uz multiplikativne efekte očekivanih investicija, možemo očekivati da prihodi neće biti ispod 35 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP)”, rekao je Žugić.
Najznačajniji rast prihoda očekuje se, kako je naveo, od poreza na dodatu vrijednost, akciza, kao i od naplate doprinosa.
“Uvažavajući inovirani makroekonomski scenario, važeću fiskalnu politiku i mjere koje su na snazi, kao i dobru naplatu u prvom kvartalu, procjenjuje se da će prihodi u ovoj godini biti kumulativno veći za 40,3 miliona EUR u odnosu na plan”, poručio je Žugić.
Na pitanje da li će biti revizije penzionog sistema, Žugić je odgovorio da u tom smislu Vlada razmišlja o iznalaženju nove formule usklađivanja vrijednosti penzija, za šta će biti zadužena komisija u čiji će rad biti uključeni i predstavnici penzionera.
“Tokom prošle i ove godine, zbog teške, ali nužne mjere kojom je ograničen rast penzija, obezbijedili sredstva za zaštitu najugroženijih penzionera, odnosno onih koji imaju najniže penzije, kroz socijalno-humanitarna davanja koja su se odnosila na jednokratne novčane pomoći, subvencije za oporavak penzionera, zimnicu i participaciju u dijelu stambene izgradnje”, podsjetio je Žugić.
Na pitanje da li je utemeljena ocjena opozicije da će država ući u dužničko ropstvo zaduženjem za autoput, Žugić je odgvorio da ona nema utemeljenje u ekonomskim analizama i to nije proizvoljan stav ministra finansija ili bilo kog člana Vlade, već se temelji na studiji izvodljivosti koju su uradili reputabilni naučni radnici građevinske i ekonomske struke u Crnoj Gori.
“Ulaganje u autoput u nivou od 809 miliona EUR aproksimativno će se valorizovati na način što će godišnji anuitet iznositi od 45 do 50 miliona EUR, zavisno od toga kolika je frekvencija saobracaja i zavisno od cijene putarine, kao i od načina finansiranja našeg udjela (zaduženjem ili kroz kapitalni budžet)”, rekao je Žugić.
Prema njegovim riječima, finansijska analiza pokazuje da se oko 50 odsto tog ulaganja može vratiti kroz naplatu putarine, odnosno komercijalnu funkciju, a ostatak u interval od 22 do 32 miliona EUR se može locirati u kapitalnom budžetu svake godine.
“Tu govorimo o cijeni koštanja, dok će multiplikativni efekti po osnovu izgradnje autoputa biti značajni. Ovaj najvažniji infrastrukturni projekat imaće višestruki znacaj za Crnu Goru, posebno za njen sjeverni dio”, ocijenio je Žugić.