Vlada je od početka privatizacije prodala 198 preduzeća za 735 miliona eura, ali je profit od prodaje bio 245 miliona manji zbog loših ugovora za Kombinat aluminijuma i Željezaru, piše Dan.
Vlada je zbog ta dva preduzeća, po osnovu datih garadncija, iz budžeta platila 160,4 miliona eura, za socijalni program pet miliona, subvencije za struju 60 miliona, pokrivanje troškova proizvodnje KAP-a u stečaju 6,7 miliona i 2,2 miliona za beneficirani radni staž penzionisanih radnika.
Bivšem vlasniku KAP-a oprošteno je 13 miliona poreza na dobit dok je prošle godine penzionerima plaćeno 2,2 miliona za beneficirani radni staž, iako je to bila obaveza Centralnoevropske aluminijumske kompanije.
Vlada je u prosjeku preduzeća prodavala za 3,7 miliona eura, dok je zbog loših ugovora platila 1,2 miliona po preduzeću, pa je prosječan profit od prodaje 2,5 miliona. To je cijena crnogorske privrede koja je 1998. godine procijenjena na 4,5 milijardi USD.
Do početka novog milenijuma crnogorska vlast je prodala 141 kompaniju za 139,8 miliona, uglavnom zaposlenima, direktorima i nekolicini poznatih direktora. Od 2001. do kraja 2009. godine, kada je zbog krize prodaja naglo stala, prodate su 54 kompanije za 585,3 miliona eura, a od 2010. do ove godine tri preduzeća za 9,8 miliona.
Prodati su Kontejnerski terminal i generalni tereti za osam miliona, mljekara Zora za 500 hiljada, dok je zemljište Montepranco Bokaprodukta izdato u zakup za 1,3 miliona eura.
Najbolja privatizaciona godina bila je 2009, kada je Vlada prodala udio u Elektroprivredi italijanskoj kompaniji A2A. Te godine su prodati i Lovćen osiguranje i barska Marina, a u dugoročni zakup su dati milioni kvadratnih metara na poluostrvu Luštica, sve za ukupno 211,35 miliona eura. Samo million i po manje prihodovano je 2005. godine zahvaljujući prodaji Telekoma, KAP-a, Rudnika boksita, barskih Korala, Pljevaljske banke, vile Oliva, Jadran Perasta, nikšićke Livnice i hotela Avala.
Bivšem vlasniku KAP-a oprošteno je 13 miliona poreza na dobit dok je prošle godine penzionerima plaćeno 2,2 miliona za beneficirani radni staž, iako je to bila obaveza Centralnoevropske aluminijumske kompanije.
Vlada je u prosjeku preduzeća prodavala za 3,7 miliona eura, dok je zbog loših ugovora platila 1,2 miliona po preduzeću, pa je prosječan profit od prodaje 2,5 miliona. To je cijena crnogorske privrede koja je 1998. godine procijenjena na 4,5 milijardi USD.
Do početka novog milenijuma crnogorska vlast je prodala 141 kompaniju za 139,8 miliona, uglavnom zaposlenima, direktorima i nekolicini poznatih direktora. Od 2001. do kraja 2009. godine, kada je zbog krize prodaja naglo stala, prodate su 54 kompanije za 585,3 miliona eura, a od 2010. do ove godine tri preduzeća za 9,8 miliona.
Prodati su Kontejnerski terminal i generalni tereti za osam miliona, mljekara Zora za 500 hiljada, dok je zemljište Montepranco Bokaprodukta izdato u zakup za 1,3 miliona eura.
Najbolja privatizaciona godina bila je 2009, kada je Vlada prodala udio u Elektroprivredi italijanskoj kompaniji A2A. Te godine su prodati i Lovćen osiguranje i barska Marina, a u dugoročni zakup su dati milioni kvadratnih metara na poluostrvu Luštica, sve za ukupno 211,35 miliona eura. Samo million i po manje prihodovano je 2005. godine zahvaljujući prodaji Telekoma, KAP-a, Rudnika boksita, barskih Korala, Pljevaljske banke, vile Oliva, Jadran Perasta, nikšićke Livnice i hotela Avala.