Bivši ministar odbrane Velike Britanije Ben Volas smatra da će Rusija u nekom trenutku u budućnosti napasti Veliku Britaniju.
Bivši ministar odbrane Velike Britanije Ben Volas smatra da će Rusija napasti Veliku Britaniju u nekom trenutku u budućnosti. Prema njegovim riječima, Kremlj smatra London odgovornim za svoje neuspjehe i pokušaće da se osveti, tvrdi Volas u autorskom tekstu za britanski "Telegraf".
"U oktobru 2022. godine, u gluvo doba noći, specijalci i zvaničnici iz Moskve ušunjali su se u katedralu Svete Katarine u ukrajinskom tada okupiranom Hersonu i ekshumirali kosti čuvenog ruskog komandanta iz 18. veka Grigorija Potemkina. Bio je miljenik carice Katarine Velike i odigrao je ključnu ulogu u aneksiji Krima 1783. godine. Niko ne zna gdje su otišli. Samo možda Moskva ili Krim. Međutim, sve je izvedeno po nalogu Vladimira Putina. Ako ste se ikada zapitali šta pokreće ruskog predsjednika, ovaj čin bi trebalo da vam pruži jaku indikaciju. To je istorija i mesto Rusije u njoj“, piše Volas.
Jedna od bitaka koje je, kako navodi Volas, vodio s establišmentom nacionalne bezbjednosti u godinama do februara 2022. bila je da ih uveri da, uprkos obavještajnim izvještajima i "mudrim glavama“, Putina nije vodila logika, niti strast da svoju zemlju pretvori u modernu snagu okrenuta prema spolja. Bio je motivisan osvetom, nasleđem i (nacionalističkom) romantikom.
"On i njegovi 'siloviki' – bivši i sadašnji moćnici iz KGB-a i FSB-a – ne prihvataju da su oni krivci koji stoje iza Sovjetskog Saveza koji su nametnuli ruskom narodu. Oni vjeruju da su žrtve zapadne zavere. Da nije bilo zapadne verzije istorije, smatralo bi se da je Rusija sama pobedila u Drugom svjetskom ratu. ‘Hladni rat‘ nikad nije trebalo da se dogodi jer bi Istočna Evropa, uključujući Istočnu Njemačku i Poljsku, želela da ostane u nedrima Moskve“, navodi Volas.
U bizarnom eseju koji je Vladimir Putin lično napisao u junu 2021. godine, pod naslovom "Prave lekcije 75. godišnjice Drugog svjetskog rata“, očajnički se izvrću činjenice, zanemaruju događaji i prikazuje Rusija kao spasitelj svijeta, navodi Volas. Putin tamo čak tvrdi da je nacističko-sovjetski pakt koji je doveo do invazije i komadanja Poljske išao u korist Velike Britanije.
"Pokušavajući da izmijeni ulogu Rusije u Drugom svjetskom ratu, Putin direktno svaljuje krivicu na Britaniju i Francusku i potpuno iskrivljuje pakt Molotov-Ribentrop. On ne spominje masakr 20.000 Poljaka u Katinu od strane Crvene armije i tajne policije 1940. godine, niti činjenicu da je prije invazije na Poljsku Rusija održavala vežbe s Vermahtom i prodavala im tenkove. Njegov je esej vrijedan čitanja, barem da bi se stekao osjećaj o čovjeku. Ali ne očekujte stvarnost. Očekujte izgovore“, podvlači Volas.
Gotovo godinu dana kasnije, Putin je napisao još jedan esej: "O istorijskom jedinstvu Rusije i Ukrajinaca“. "Ovaj se esej čita kao mješavina Hitlerovog ‘Mein Kampfa’ i romana Voltera Skota – sudbina, etnički nacionalizam i romantika spojeni u esej. Veoma je lako u potpunosti ga odbaciti, ali to je esej koji je sadržavao sve naznake o tome šta će se iduće dogoditi“, dodaje Volas.
Volas napominje da je tužno što je toliko "stručnjaka za Rusiju" u Londonu, Parizu i Vašingtonu to dopustilo. "Posledice rata u Iraku učinile su obavještajne službe previše opreznima da bi donosile procene bez da njihov zaključak ne bude ispran kroz matrice i više rangirane osobe. Često se srednje rangirani obaveštajni oficir koji je 20 godina živio i ‘udisao‘ neprijatelja u toj mjeri drži u pozadini da ministri ne dobijaju instinkt ili procenu koja im je stvarno potrebna. Džon Čilkot (koji je 2009. imenovan da predsedava istragom o okolnostima rata u Iraku, prim.prev.) je napravio obavještajnu analizu koja je bila temeljna, ali je takođe redovno uklanjala ‘ljudski faktor’. Prečesto se nalazi obaveštajnih službi procenjuju kroz naočare koje odražavaju naše motive i ponašanje, a ne motivaciju naših protivnika. Ali posao političara je i da razumeju ljude i njihove motive. Političari koji ne znaju da ‘čitaju’ ljude u prostoriji su loši političari. Lideri koji ne mogu da ‘osete’ struje u međunarodnim odnosima ne bi trebalo da budu lideri“, ističe Volas.
Volas navodi da kada je otišao u Moskvu – jedva 10 dana prije početka invazije – na sastanak sa donedavnim ruskim ministrom odbrane Sergejem Šojguom i generalom Valerijem Gerasimovim, nije otišao da čita scenario, već protivnike. "Otišao sam da vidim koliko su laži postale duboke, koliki je njihov ego, šta ih motiviše i ponašanje podređenih oko njih“, rekao je.
Dok je odlazio, seća se da je Gerasimovu komentarisao da je iznenađen kako je njegova vojna doktrina "masovnost zamijenila pripravnošću i mobilizacijom“. "U tom trenutku drugi general se nagnuo i dodao: ‘I nemilosrdnim zastrašivanjem’. Maska je skliznula. Najrečitiji od svega bio je komentar generala Gerasimova koji mi je u hodniku dao: ‘Nikada više nećemo biti poniženi. Nekada smo bili četvrta armija na svijetu, sada smo prva ili druga. Tu smo i mi Amerikanci’. Ti ljudi na čelu Rusije sebe vide kao redaktore istorije, koji ispravljaju poniženje koje su doživeli na kraju hladnog rata i osvete se za stvari stare stotine godina. Iako Rusija radi veoma dobar posao ponižavanja sebe sopstvenim postupcima, treba imati na umu da je u Putinovoj verziji istorije Britanija, a ne SAD, u srcu ruskih neuspjeha“, navodi Volas.