OVO SU 4 KLJUČNE FAZE RATA U UKRAJINI! Rusi prvo osvojili ovaj veliki grad, trajao nemilosrdan napad, onda se desio OBRT

Godinu rata u Ukrajini obeležile su četiri ključne faze. Prva je počela 24. februara, kada je ruska vojska prešla ukrajinsku granicu iz pravca Belorusije i severoistoka, nakon što je prethodne godine gomilala vojnike duž granice. Ispostavilo se da je cilj bio da se zauzme Kijev u blickrigu protiv Ukrajine. Istovremeno je otvoren i jugozapadni front, kada su ruske snage počele operacije iz dva pravca – sa Krima i sa jugoistoka, protiv Luganska i Donjecka, i juga Ukrajine.

Među događajima koji su obeležili tu prvu fazu rata su osvajanje napuštene nuklearne elektrane u Černobilju, bitka za Kijev i masakr u Buči. Ruski pokušaj osvajanja prestonice uz pomoć vazdušnih desanta i ubacivanja njihovih specijalnih snaga u grad i brzog napredovanja mehanizovanih jedinica je propao.

Početkom marta ukrajinske snage su zaustavile rusko napredovanje duž zapadne obale Dnjepra. Petog marta je objavljeno da se veliki ruski konvoj tenkova, navodno dugačak 64 kilometra, polako kreće ka svom cilju – Kijevu. U tom trenutku britanski obaveštajci su javljali da je ruska ofanziva na severu i istoku zemlje 'zapela'.

Tu fazu sukoba obeležila je i opsada Černihova i bitka za Sumi. Na jugu zemlje počela je opsada Marijupolja, bombardovana je Odesa, vođena je bitka za Herson i Enerhodar. Na istoku su se glavne bitke vodile oko Harkova i Izjuma. Herson je postao prvi veliki grad koji su ruske snage osvojile i gde su počele da uspostavljaju prorusku civilnu vlast.

Prva faza ruskog napredovanja i osvajanja značajnih oblasti Ukrajine na istoku i jugu bila je manje-više završena početkom aprila. Obeležilo ga je i rusko pominjanje nuklearne opcije kako bi se zastrašila međunarodna zajednica i ruskim jedinicama dao manevarski prostor.

Druga faza

Druga faza rata u Ukrajini trajala je od proleća do početka septembra. Ukrajinske snage počele su kontraofanzivu sredinom marta. Ruske snage, koje nisu uspele u svom planu da brzo osvoje Kijev, prešle su na strategiju nemilosrdnog granatiranja i opsade ukrajinskih gradova. Nada da će Rusi paziti da poštede civilno stanovništvo i infrastrukturu je izbledela. Počeo je nemilosrdan rat. Krajem marta ukrajinske snage su ponovo zauzele nekoliko malih gradova istočno i zapadno od Kijeva. U Buču su ušli 1. aprila. Tada su svet obišle slike masovnih pogubljenja civilnog stanovništva u Buči. Ukrajinci su saopštili da su povratili kontrolu nad Irpinjem i Hostomelom. Teške borbe su se u ovoj fazi prebacile na jug i istok zemlje.

Početak ove faze obeležen je padom još jednog velikog grada u ruske ruke – Marijupolja, koji je bio simbolično važan kao sedište bataljona Azov – jedinice povezane sa nacionalističkim simbolima i ideologijom. U aprilu su Rusi ušli u grad i opkolili čeličanu, gde su se borci povukli sa civilima.

Situacija se stabilizovala i na području Harkova, grada blizu granice sa Rusijom, na severoistoku zemlje. Ruske jedinice su se povukle jer je postalo važnije zaustaviti ukrajinsku kontraofanzivu u drugim delovima zemlje. Ukrajinske snage digle su u vazduh pontonski most na reci Severski Donec koji su Rusi koristili za prebacivanje tenkova u tom regionu. Ovu fazu obeležile su teške borbe na području Donbasa, borbe za Popasnu, Severodonjeck, Lisičansk i napad na železničku stanicu u Kramatorsku, u kojima su stradali civili koji su čekali evakuaciju.

U drugoj fazi rata, Rusi su granatirali južne gradove Nikolajev i Odesu, a govorilo se o proširenju ruske vojne akcije na Pridnjestrovlje, odmetnutu provinciju u Moldaviji. Nastavili su da granatiraju gradove Dnjepar i Zaporožje. Neobične eksplozije potresle su rusku bazu na Krimu u avgustu, a Ukrajinci su preuzeli odgovornost za napad na avijaciju. Nastavljene su borbe oko nuklearke Zaporožje i grada Enerhodara.

Treća faza

Treću fazu rata obeležila je ruska deklaracija o aneksiji delova Ukrajine i snažna i neočekivano uspešna ukrajinska kontraofanziva na severoistoku i posebno na jugu zemlje. Ukrajinske snage su povratile kontrolu nad značajnom teritorijom na jugu i istoku zemlje, a ukrajinski uspeh krunisan je povratkom grada Hersona početkom novembra.

Krajem septembra, zbog problema na terenu, Vladimir Putin je najavio delimičnu mobilizaciju, zbog čega su hiljade Rusa pobegle iz zemlje. Ministar odbrane Sergej Šojgu najavio je da će biti pozvano 300.000 Rusa.

Početkom oktobra dignut je u vazduh deo Kerčkog mosta koji povezuje Krim sa kopnom Rusije. Ukrajinci su preuzeli odgovornost, a nakon toga usledila je velika ruska ofanziva na ukrajinsku civilnu infrastrukturu, čiji je cilj bio, kako su u javnosti isticali ruski desničari, povratak Ukrajine u kameno doba. Rusi su pokrenuli seriju velikih napada na ukrajinsko snabdevanje strujom i vodom, što je izazvalo velike probleme civilima uoči zime. U jednom od granatiranja, dve rakete su prešle ukrajinsku granicu i završile u Poljskoj. Dve osobe su poginule, a svet je u tom trenutku strahovao od eskalacije sukoba. Ispostavilo se da su za rakete odgovorne ukrajinske snage.

Rusija je krajem septembra najavila pripajanje samoproglašenih Narodnih republika Donjecke i Luganske, kao i Hersonske i Zaporoške oblasti i najavila održavanje referenduma. Ukrajinci su u iznenadnoj ofanzivi uspešno oslobodili oblasti oko Harkova i napredovali na jugu sve dok Sergej Šojgu nije naredio ruskim snagama da napuste Herson. Ruske snage su tako napustile oblasti zapadno od Dnjepra.

Četvrta faza

Novembar se uzima kao početak četvrte faze rata, kada su ratna dejstva usporila zbog dolaska zime. Tada prestaju ukrajinske kontraofanzive i počinje priprema za novi veliki prolećni okršaj. Postaje jasno da će rat trajati i da će oružje biti ključno za prevlast. Ruske snage su nastavile da granatiraju civilnu infrastrukturu Ukrajine i postigle su neke uspehe na istoku zemlje, kao što je zauzimanje Soledara sredinom januara. Nastavljeni su napadi na prestonicu Kijev i druge velike urbane centre.

Zimske mesece obeležila je stagnacija, ali i besomučna borba na istoku za svaki pedalj zemlje, pa su tamošnji događaji okarakterisani kao 'mlevenje mesa'. Ukrajinske vlasti su se fokusirale na pozive Zapadu za isporuku modernog i preciznog oružja koje bi im omogućilo da dominiraju ratom. U ranijim fazama rata ostvarili su veliki preokret upravo zbog naprednih sistema kao što je HIMARS, koje su im isporučili Amerikanci. Ovu fazu rata obeležilo je i neslaganje saveznika oko vojne pomoći Ukrajini, iako je na kraju doneta odluka da se pošalju savremeni tenkovi i obuče ukrajinski vojnici. Volodimir Zelenski je posetio Vašington i druge zapadne gradove tražeći pomoć i podršku, a uoči godišnjice rata, američki predsednik Džo Bajden tajno je posetio Kijev da pošalje poruku o čvrstoj odluci Amerike da stane uz Ukrajinu i pomogne u odbrani teritorija.

Rusija je nastavila sa vazdušnim napadima pomoću dronova.