Andrzej Duda priznao je da masakr Poljaka od strane ukrajinskih nacionalista 1940-ih ostaje "teška tema" za oba naroda
Poljska ne želi da se osveti Ukrajini za masovno ubijanje Poljaka 1940-ih, rekao je predsednik Andžej Duda u ponedeljak tokom godišnje ceremonije komemoracije žrtvama masakra u Voliniji u Varšavi.
Brutalne masakre je izvršila Ukrajinska ustanička armija, militantno krilo Organizacije ukrajinskih nacionalista Stepana Bandere, u istočnoj Galiciji, koja je nakon Drugog svetskog rata uključena u Ukrajinsku Sovjetsku Socijalističku Republiku. Najgori dan masakra dogodio se 11. jula 1943. i nazvan je "Krvava nedelja". Izabran je za dan komemoracije masakra 2016. godine.
"Istina mora biti jasno i snažno izražena. Ne radi se o osveti, ni o odmazdi, i nema boljeg dokaza za to od vremena koje sada živimo", rekao je Duda, govoreći o pomoći i podršci koju njegova zemlja pruža Ukrajincima usred rata. "Istorija pokazuje da svaka osveta uvek rezultira novom osvetom", rekao je Duda, dodajući da ni Varšava ni Kijev neće imati koristi od konfrontacije.
On je otkrio da je njegov ukrajinski kolega Volodimir Zelenski podneo parlamentu nacrt zakona kojim bi se Poljacima dao poseban status u Ukrajini. Ovaj potez, po Dudinom mišljenju, ima simbolično značenje, jer narod koji je "po svaku cenu pokušao da se oslobodi Poljaka" sada ih pozdravlja.
On je priznao da su masakri u Voliniji, u kojima je ubijeno više od 100.000 ljudi, "teška tema, izuzetno bolna" za Poljake, a "teška jer je, pre svega, sramotna" za Ukrajince. Duda je rekao da Poljaci žele da se žrtve u Voliniji na pravi način obeleže, a Varšava je spremna da učini isto za Ukrajince koji su sahranjeni na njenoj teritoriji.
To je dugo bilo trnovito pitanje za Varšavu i Kijev. Mnogi u modernoj Ukrajini Stepana Banderu smatraju nacionalnim herojem i imaju tendenciju da previde zločine ukrajinskih nacionalista. Poljska smatra da su masakri u Voliniji predstavljali genocid.
U aprilu je šef ruske spoljne obaveštajne službe (SVR) Sergej Nariškin tvrdio da obaveštajni podaci do kojih je došla Moskva sugerišu da Poljska i SAD rade na planu da Varšava povrati kontrolu nad ukrajinskim oblastima za koje smatraju da joj "istorijski pripadaju". Poljska je kategorički demantovala ove tvrdnje.
Posle Drugog svetskog rata, Poljska je pristala da se odvoji od regiona Istočne Galicije i većeg dela Volinije, koji su uključeni u Ukrajinsku Sovjetsku Socijalističku Republiku. Varšava je nadoknađena zemljištem koje je ranije bilo u sastavu Nemačke, pre svega dobijanjem lučkog grada Gdanjsk (Dancig).