"U Ukrajini je bilo više od 6.000 kineskih državljana. Kina je najveći trgovinski partner i Rusije i Ukrajine, te najveći uvoznik sirove nafte i prirodnog gasa u svetu."
Nedavno su se pojavile dve informacije koje su uzburkale i zainteresovale svetsku javnost. Prva koja se pojavila govori o tome da je navodno zvanični Peking znao da će Vladimir Putin napasti Ukrajinu ali su tražili od ruskog predsednika da početak invazije odloži posle završetka Olimpijade. Druga informacija, koju su plasirali pre svega mediji iz SAD, kaže kako je Putin, opet navodno, tražio vojnu pomoć od Kine. O ovome ali i mnogim drugim stvarima u opširnom autorskom tekstu za Vašington post pisao je Ćin Gang, kineski ambasador u SAD-u.
“Mnogi Amerikanci razumljivo pokušavaju da shvate kakvo je stanovište Kine oko krize u Ukrajini, pa želim da iskoristim ovu priliku da u potpunosti objasnim i odbacim sve nesporazume i glasine. Postojale su tvrdnje da je Kina prethodno znala o ruskoj vojnoj akciji i da je tražila od Rusije da je odloži do završetka Zimskih olimpijskih igara. Nedavne glasine dalje su tvrdile da Rusija traži vojnu pomoć od Kine. Dopustite mi da ovo kažem odgovorno: tvrdnje da je Kina znala, pristala ili prećutno podržavala ovaj rat su čista dezinformacija. Sve ove tvrdnje služe samo u svrhu prebacivanja krivice na Kinu i bacanja ljage na Kinu. U Ukrajini je bilo više od 6.000 kineskih državljana. Kina je najveći trgovinski partner i Rusije i Ukrajine, te najveći uvoznik sirove nafte i prirodnog gasa u svetu. Sukob između Rusije i Ukrajine ništa ne donosi Kini. Da je Kina znala za neminovnu krizu, pokušali bismo da je sprečimo”, rekao je ambasador Gang.
Prema njegovim rečima Kina je predana nezavisnoj spoljnoj politici mira.
“Kao nepokolebljivi pobornik pravde, Kina odlučuje o svom stavu na temelju pravnog pitanja. Što se tiče Ukrajine, stav Kine je objektivan i nepristran: svrhe i načela Povelje UN-a moraju se u potpunosti poštovati; moraju se poštovati suverenitet i teritorijalni integritet svih zemalja, uključujući Ukrajinu; legitimni bezbednosni problemi svih zemalja moraju se uzeti ozbiljno; i moraju se podržati svi napori koji pridonose mirnom rešenju krize”, napomenuo je on.
S obzirom na to, nastavlja dalje ambasador Gang, pretnje kineskim subjektima i kompanijama, kako ih izgovaraju neki američki funkcioneri, su neprihvatljive.
“Ni rat ni sankcije ne mogu doneti mir. Uvođenje sankcija kineskim kompanijama uz traženje podrške i saradnje Kine jednostavno neće uspeti. Neki ljudi povezuju Tajvan i Ukrajinu i tvrde kako je sada povećan rizik sukoba u Tajvanskom moreuzu. Ovo je greška. To su potpuno različite stvari. Ukrajina je suverena država, dok je Tajvan neodvojivi deo kineske teritorije. Tajvansko pitanje je kineska unutrašnja stvar. Nema smisla da ljudi naglašavaju načelo suvereniteta Ukrajine dok vređaju suverenitet i teritorijalni integritet Kine na Tajvanu. Budućnost Tajvana leži u mirnom razvoju odnosa između moreuza i ponovnom ujedinjenju Kine. Predani smo mirnom ponovnom ujedinjenju, ali takođe zadržavamo sve opcije za obuzdavanje ‘nezavisnosti Tajvana’. Nadamo se da se Sjedinjene Države iskreno pridržavaju načela jedne Kine i da ne podržavaju separatizam ‘nezavisnosti Tajvana’ u bilo kojem obliku”, rekao je ambasador Gang.
Kako bismo osigurali dugoročni mir i stabilnost širom Tajvanskog moreuza, ističe on, Kina i Sjedinjene Države moraju sarađivati na suzbijanju “nezavisnosti Tajvana”.
“Kina je u Ukrajini uložila ogromne napore kako bi podstakla mirovne pregovore i sprečila humanitarnu krizu. U telefonskom razgovoru sa predsednikom Vladimirom Putinom drugog dana sukoba, predsednik Si Đinping izrazio je želju Kine da Rusija i Ukrajina uđu u mirovne pregovore što je pre moguće. I dobio je pozitivan odgovor. Prilikom virtualnog sastanka s čelnicima Francuske i Nemačke, Si je naglasio potrebu za zajedničkom podrškom mirovnim pregovorima između Rusije i Ukrajine”, rekao je kineski ambasador.
On ističe kako se Jang Čiči, direktor Kancelarije CK za spoljne poslove sastao sa savetnikom za nacionalnu bezbednost Džejkom Salivenom u Rimu, dok je s druge strane državni savetnik Vang Ji održavao blisku komunikaciju s državnim sekretarom SAD Enronijem Blinkenom i drugim ministrima spoljnih poslova, razmjenjujući mišljenja o ukrajinskoj krizi.
“Kina je takođe iznela inicijativu u šest tačaka koja poziva na obezbeđivanje da se humanitarne operacije pridržavaju načela neutralnosti i nepristranosti; posvećuje punu pažnju raseljenim osobama u Ukrajini i iz Ukrajine; osigurava zaštitu civila; osigurava sigurne i nesmetane aktivnosti humanitarne pomoći; osigurava bezbednost stranih državljana u Ukrajini; i podržava koordinirajuću ulogu Ujedinjenih naroda u usmeravanju humanitarne pomoći, kao i rad kriznog koordinatora UN-a za Ukrajinu. Prva tranša hitnih humanitarnih zaliha koju je kinesko društvo Crvenog krsta osiguralo ukrajinskom kolegi isporučena je iz Pekinga”, naglasio je ambasador i dodao:
“Kako kineska poslovica kaže, potrebno je više od jednog hladnog dana da bismo dobili metar leda.”
On napominje da dugoročni mir i stabilnost Evrope oslanjaju se na načelo nedeljive bezbednosti. Mora postojati uravnotežena, delotvorna i održiva evropska bezbednosna arhitektura.
“Sada je prioritet postići prekid vatre kako bi se civili zaštitili od rata. Ali, kao stalna članica Saveta bezbednosti UN i odgovorna velika zemlja, Kina će nastaviti da koordinira stvarne napore za postizanje trajnog mira. Spremni smo da učinimo sve što možemo i da radimo sa drugim stranama. Naš cilj je kraj rata i podrška regionalnoj i globalnoj stabilnosti”, rekao je ambasador Kine u SAD Ćin Gang.
Sukobi u Ukrajini počeli su 24. februara kada je krenula invazija ruske vojske. Rusija na mirovnim pregovorima zahteva "demilitarizaciju i denacifikaciju Ukrajine", a dok se obe strane ne slože oko uslova za primirje, broj žrtava svakog dana raste.