Skoro pola miliona ljudi umrlo je kao direktna posledica preko 12.000 ekstremnih vremenskih događaja u periodu od 1999-2018.
Grenland se topi, a najekstremniji scenario - zvan RCP8.5 - predviđa da će se ekonomski rast nastaviti nesmanjeno i u 21. veku, što će za posledicu imati globalno zagrevanje od oko 3,7 stepeni Celzijusa u odnosu na današnju koja je već za 4,8 stepeni veća od predindustrijskog perioda.
To bi u prevodu značilo da će ledeni pokrivač nastaviti da se topi brzinom kakvu nismo videli najmanje 130.000 godina, piše "Sajens alert", što će podići nivo mora i ugroziti mililone stanovnika priobalnih područja.
Grenland je najveće ostrvo u svetu i počiva na najvećoj ledenoj masi Severne hemisfere. Ako se taj led otopi, more će se podići za preko sedam metara.
Nema sumnje u većinu naučnih projekcija da će klimatske promene pogoditi svaku zemlju u svetu, ali taj uticaj neće se osetiti svuda jednako. Zemlje koje će najverovatnije biti najteže pogođene su često one najsiromašnije i najmanje razvijene, jer im manjkaju resursi i infrastruktura da se izbore sa ekstremnim vremenskim neprilikama, piše "Hil".
Ta hipoteza predstavljena je u izveštaju Univerziteta Notr Dam, u kojem je analizirana 181 država na osnovu različitih faktora koji doprinose klimatskim promenama, kao i njihove spremnosti da se adaptiraju. Među faktorima se nalazi i zdravstvo, nabavka hrane i stabilnost vlade.
Grupa "Eko eksperata" sastavila je na osnovu tog izveštaja listu zemalja koje će najverovatnije preživeti posledice klimatskih promena.
To su uglavnom skandinavske zemlje i one relativno bogate, sa ujedinjenim vladama i zacrtanim ciljevima smanjenja emisije štetnih gasova. Na dnu liste, gde su države koje će verovatno pretrpeti najteže klimatske udarce, su uglavnom zemlje subsaharske Afrike, a ona sa najmanjom verovatnoćom da ih preživi je Somalija.
Evo koje se zemlje smatraju najotpornijima:
NORVEŠKA
Nordijska nacija na visokom je mestu kad je reč o sposobnosti da se izbori sa klimatskim promenama. Ove godine je Norveška postavila ambiciozniji cilj u Pariskom klimatskom sporazumu, smanjenje emisije štetnih gasova do 2030. za najmanje 50 odsto ispod nivoa iz devedesetih.
Norveška vodi i po zastupljenosti električnih automobila -- prošle godine je udeo prodatih "zelenih" vozila u zemlji bio 42 odsto. Širom zemlje postavljene su i pametne ulične i svetiljke u kućama i zgradama, koje automatski smanjuju nivo osvetljenja kad nema nikog radi uštede struje.
NOVI ZELAND
Zemlja Okeanije ima veoma velik razlog da ulaže u borbu protiv klimatskih promena, jer njeno bogatstvo uglavnom zavisi od prirodnih resursa. Poljoprivreda, drvna industrija, ribolov i turizam su među najvažnijim granama zemlje, a ekonomisti procenjuju da je skoro 80 odsto izvoza takvih dobara osetljivo na klimatske promene.
Novi Zeland je krajem 2019. usvojio zakon kojim je za cilj postavljeno nula emisija svih štetnih gasova do 2050, sem metana koji uglavnom dolazi od krava i ovaca.
FINSKA
Klimatska politika Finske često se predstavlja kao dvostrani pristup, usmeren i na smanje emisije gasova i na razvoj bioekonomije. Zakon o klimatskim promenama ove članice Evropske unije cilja da smanji emisije štetnih gasova za 80 odsto do 2050, a do 2030. da smanji emisije u saobraćaju, urbanizmu i poljoprivredi.
Finska poseduje ogromna šumska prostranstva i zalihe obnovljive biomase, koje su u glavnom fokusu za proizvodnju energije u predstojećim decenijama. Upotreba energije bazirane na drvetu u Finskoj već čini 25 odsto ukupne. Finska je takođe implementovala Inicijativu Klintek, koja pruža podsticaje za održivu proizvodnju, potrošnju i inovacije.
DANSKA
Prošlog decembra zemlja je usvojila novi, agresivni zakon o klimi, kojim se planiraju smanjiti emisije ugljenika do 2030. na 70 odsto od nivoa iz devedesetih. Dugoročni cilje je nula emisije do 2050.
Prema zakonu, vlada će biti odgovorna za te ciljeve postavljanjem pravno obavezujućih pragova emisija u svim privrednim sektorima svakih pet godina, a parlament može isterati ministra za klimu i energiju iz kancelarije ako ne dođe do progresa.
ŠVEDSKA
Skandinavska zemlja planira da do 2030. smanji emisije štetnih gasova za 59 odsto u poređenju sa nivoima iz 2005. Do iste godine emisije od transporta moraju se smanjiti za 70 odsto.
Švedska je čak otišla napred i stvorila savet stručnjaka za klimatsku politiku. Energetski sektor je značajno napredovao jer obnovljive energije poput biogoriva danas čine 54 odsto potrošnje energije u zemlji. Istraživanje je pokazalo da 26 odsto Šveđana smatra da su klimatske promene i okolina razlog za zabrinutost -- za razliku od šest odsto koliki je prosek u EU.
ŠVAJCARSKA
Mala zemlja bez izlaska na more prva je u svetu koja je podnela UN zvanični klimatski plan za smanjenje štetnih emisija do 2030, i to 2015, mesecima pre nego što je usvojen Pariski klimatski sporazum.
Nedavno je potvrdila planove da dođe do nulte emisije štetnih gasova do 2050, priključujući se samo šačici nacija koje su ove godine komunicirale sa UN, kako ukazuje "Hil".
SINGAPUR
Tehnološki orijentisan Singapur nije izolovan od klimatskih promena - godišnja temperature i nivo mora rasli su tokom proteklih nekoliko decenija.
Prema Meteorološkoj agenciji singapurskog Centra za istraživanje klime, u najgorem scenariju poplave bi mogle da porastu za skoro četiri metra, uzimajući u obzir vremenske prilike poput naleta oluje, a takvo povećanje bi potopilo gradove poput Njujorka, Šangaja i Londona ako bi se ponovilo na globalnom nivou. Singapor razmatra plan vredan 72 milijarde dolara da se sačuva od rasta temperature i poplavnih voda.
AUSTRIJA
Austrijska "zelena" partija je početkom ove godine ostvarila niz pobeda u pregovorima sa kancelarom Sebastijanom Kurcom, liderom konzervativne Narodne partije. Rezultat je koalicioni dogovor prema kojem će "zeleni" imati četiri ministarstva, uključujući ona za okolinu i pravosuđe.
Austrija će tražiti potpuno smanjenje emisije štetnih gasova do 2040. i kažnjavaće emisije CO2. Projekcije su da će do 2030. sva struja u zemlji biti proizvedena na osnovu obnovljivih izvora, a porašće cene aviosaobraćaja kako bi se građani naveli da više putuju vozovima.
ISLAND
Prošlog avgusta je sićušna nordijska nacija izgubila svoj prvi glečer zbog klimatskih promena - Okjokul. Sada cilja da svede ugljenik na nulu do 2040. i smanji štetne gasove za 40 odsto do 2030, prema Pariskom klimatskom sporazumu.
Klimatski plan zemlje sadrži 48 planiranih mera koje će pomoći u dostizanju tih ciljeva.
NEMAČKA
Uprkos činjenici da je ova zemlja pre dve godine bila jedna od najteže pogođenih ekstremnim vremenskim prilikama izazvanih klimatskim promenama, "motor EU" sada cilja da se reši ugljenika do 2050, sa preliminarnim ciljem smanjenje štetne emisije za bar 55 odsto pre 2030, u poređenju sa nivoima iz devedesetih.
Nemačka je prošle godine usvojila svoj prvi nacionalni klimatski zakon, kojim se propisuje godišnje smanjenje emisija za individualne sektore, poput transporta i industrije, do 2030.